''Горски вијенац'' Петар Петровић Његош

 

''Љепше ствари нема на свијету

него лице пуно веселости.''

Драмски спев објављен у Бечу 1847. године на народном језику, као допринос Вуковој језичкој победи.

Тема: Истрага потурица у Црној Гори, тежња народа да се ослободи турске власти

Дело је посвећено вођи Првог српског устанка Ђорђу Петровићу Карађорђу.

''Ал' хероју тополскоме, Карађорђу бесмртноме,

све препоне на пут бјеху - к циљу доспје великоме;

диже народ, крсти земљу, а варварске ланце сруши,

из мртвијех Срба дозва, дуну живот српској души.''

Дело је написано у Цетињском манастиру током суше и велике глади. 

Јунаци: Владика Данило, игуман Стефан, Вук Мићуновић, Вук Мандушић, кнез Јанко

Време: Крај 17. века

''У добру је лако добро бити, 

на муци се познају јунаци!''

''Ћуд је женска смијешна работа!

Не зна жена ко је какве вјере;

стотину ће промијенит вјерах

да учини што јој срце жуди.''

''Не бојим се од вражјега кота

нека га је ка на гори листа,

но се бојим од зла домаћега.''

''Помрчина нада мном царује,

мјесец ми је сунце заступио.''

''Страх животу каља образ често;

слабостма смо земљи привезани.''

''Иза туче ведрије је небо,

иза туге бистрија је душа,

иза плача веселије појеш.''

''Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал' зубе поломи!''

''Коме закон лежи у топузу,

трагови му смрде нечовјеством.''

''Ал' је ђаво, али су мађије,

али нешто теже од обоје:

кад је виђу ђе се смије млада,

свијет ми се око главе врти.''

''Ада за сву игру без гусалах

ја ти не бих пару турску дао.

Ђе се гусле у кућу не чују,

ту је мртва и кућа и људи.''

''Срб и Турчин не слаже се нигда,

но ће прије море ослачити.''

''Крст носити вама је суђено -

страшне борбе с својим и с туђином!

Тежак в'јенац, ал' је воће слатко!

Воскрсења не бива без смрти.''

''Славно мрите, кад мријет морате!''

''Будале су с очима слијепе,

које виде, а залуду виде.''

Линк за оригинално дело ''Горски вијенац''