Обредне народне лирске песме

 У стара времена песма је пратила све промене у природи и важније догађаје у човековом животу. Људи су веровали да њиховим животима управљају натприродна и бесмртна бића (богови). Често су приносили жртве и певали песме како би од богова измолили здравље, потомство, дуг живот, плодне њиве. Временом је стару религију заменило хришћанство. Многи обичаји су се заборавили, али се није до краја избрисао траг прастарих обреда и обичаја. Богове замењују догађаји и ликови из хришћанске религије.

Обредне песме су саставни део заједничких обреда које се изводе у одређено време у години. Прате смену годишњих доба и календар. Веровало се у магијску моћ обреда. Ове песме имају велику уметничку вредност. На одређени празник, наши преци су певали и играли молећи за спас од зла, болести, напредак. Приликом извођења песама користе се елементи игре, музике, маске и костими, дрвени мачеви, венци од биљака и цвећа, клепетуше, заставе. Учесници имају одређене улоге, обреди се одвијају по утврђеном распореду. Ове песме су кратке и једноставне. Обично имају од шест до десет слогова, као и рефрен. Ритмичне су и певљиве.

Разликујемо зимски, пролетњи и летњи циклус песама.

ЗИМСКИ ЦИКЛУС

1. Коледарске песме
Поздрављале су младог бога сунца који се рађа усред зиме и пење се на свој небески престо, терајући божанства леда, таме и зла. Певају их младићи и девојке крајем децембра и почетком јануара. Прерушени у посебне маске и костиме обилазе куће. Када дођу пред неку кућу, један од коледара пева, а остали за то време играју. Сваком укућанину се отпева посебна песма у којој му се пожели све најбоље у новој години. Обред је обично почињао песмом домаћину. Често се спомиње старо словенско божанство Бели Вид. 


''Домаћине, коледо, господине, коледо!
застасмо те за вечером,
где вечеру ти вечераш,
белим грлом вино пијеш, 
и очима бисер бројиш,
и рукама гајтан плетеш.
Додај нама крај гајтана
на чем ћемо бога молит
за старога - за Бадњака,
за младога - за Божића.
Божић баје по свем свету,
по свем свету, по овоме.
Слава и част дома
Тебе на част, господине!''





2. Божићне песме
Прослављају Христово рођење. Блиске су коледарским песмама, имају израженија хришћанска обележја. Поред Христа, често се спомиње и Божић као млади, тек рођени бог ког у млеку купају и који са планине или преко воде долази и златом позлаћује домове. На тај начин се слави рођење младог сунца.

''Божић штапом бата:
носи сува злата
од врата до врата.
На чија ће врата
дат благослов, злата?
На наша ће врата
просут шаку злата!''




3. Богојављенске (водичарске) песме
Певале су се 19. јануара, за Богојављење. Неке песме су пратиле паганске обичаје: посипање извора житом, врачање, захватање и ''кушање'' водице. Друге су, под хришћанским утицајем, певале о Исусовом крштењу. Постоји обичај да се у воду посуту житом ставља босиљак или друго биље. Таква вода је лековита.


ПРОЛЕТЊИ ЦИКЛУС

1. Песме на ранилу
У време Великог поста, пред Ускрс, девојке одлазе на ''ранило'', место усред села. Остављају сува дрва на гомилу, па око поноћи ложе ватру. Док ложе ватру, певају. Њихова песма окупља младе људе, па сви до зоре певају и играју. Тако прослављају долазак пролећа. Млади су се на ранилима најчешће окупљали за Младенце, Благовести и Цвети.



''Кога нема на рану да дође,
њему капа прегорела.
Није мало, није много:
кол'ко врана да полети,
и сво јато да проведе.''



2. Ђурђевске песме
Овим песмама прославља се почетак летњег полугођа у природи. Повезују се са Ђурђевданом. Најчешће се певају ради плодности земље и стоке, среће и здравља људи. Сачуван је велики број обичаја и веровања за овај празник. Веровало се да тог дана девојке могу предвидети за ког момка ће се удати тако што су плеле венце од разноврсних биљака и помоћу њих наслућивале своју судбину. Девојке су на Ђурђевдан носиле воду како би биле одведене. Хватале су росу пре сунчевог изласка, ритуално се умивале и купале у мирисној цветној води. Цвеће и биљке имају велику и значајну симболику. 


''Нема љепших у животу дана,
од Божића и од Ђурђевдана.
О Божићу сламу уносимо,
дјечијој се срећи радујемо.
О Ђурђев, уранак се спрема,
ништа љепше од прољећа нема.''





''Рано ми је сунце огрејало,
још порано роса опаднула.
Свети Ђорђе из поља се врћа.
Носи Ђорђе све зелени венци,
носи Ђорђе цвеће свакојако.
Оће Ђорђе момци да опаше,
оће Ђорђе моме да закити.''




3. Ускршње песме
Сродне су ђурђевским песмама. Нема много записаних песама.


''Ивковица млада лан сејала, 
лан сејала, а бога молила:
'Дај ми, боже, летњу росу,
да зароси танак ланак,
да опредем Ивку рухо,
Ивку рухо велигданско!'''






4. Лазаричке песме
Певане су о Лазаревој суботи, недељу дана пре Ускрса. Изводиле су их лазарице, девојке окићене зеленим гранчицама. Обилазиле су куће, обраћале се домаћину, домаћици, укућанима и стоци. У групи је било шест до дванаест девојака. Свака је имала одређену улогу: лазар, лазарица, предњарке, крошњарке. Све су лепо обучене и украшене, у рукама носе бели лук, звонца и прапорце. Једна од девојака преобучена је у свечано мушко одело и представља Лазара. Песма може да буде и шаљива. Лазарицама се поклањала вуна, брашно, јаје, ораси. Те дарове су стављале у котарице која се зове ''крошња''. Веровало се да лазарице могу помоћи болеснима да оздраве. Својом песмом и игром су обезбеђивале људима здравље и родну годину. Најважнији део обреда представљало је затворено коло с Лазаром, дететом које лази (пузи јер не уме да хода) унутар тог кола.




''Лази, лази, Лазаре, 
то долази до мене,
приватај се за мене:
за свилене рукаве,
за свилене мараме,
за клечане кецеље!''


''Обраћај се, Лазаре,
па се лепо поклањај,
да те лепо дарују
диром даром дукатом,
црвеничком јабуком,
танком градском марамом.''


5. Краљичке песме
10 до 15 лепо обучених и окићених девојака иду од куће до куће и певају ''краљице''. Лепа девојка средњег раста је краљица, друга краљ, трећа барјактар, четврта дворкиња. Најчешће су се певале за празник Тројице, крајем маја и почетком јуна. Ове песме славе бога сунца у пуној снази, плодност земље и породице. Сматрају се најлепшим обредним песмама. Краљице се старцима обраћају са пуно поштовања, а за младића имају речи пуне шале и ведрине. 

''У овога дома
добра домаћина:
јелени волови,
калопер јармови,
босиљак палице,
жито као злато.
Краљу, светли краљу!
Диван барјактару!
Обрни се, поклони се,
поклон домаћину!''

''Ови двори паунови,
а пенџери ђинђерови.
Ту ми седи младо момче,
накићено, наређено,
мањ што није ожењено.
Жените га, не држ'те га,
да га брада не превари,
да му мома не забави!''




ЛЕТЊИ ЦИКЛУС

1. Ивањске песме
Ивањдан је велики народни празник који се слави 7. јула. Црква тог дана прославља рођење Светог Јована Крститеља. Верује се да због величине и важности овог свеца сунце на небу стане три пута од страха. Девојке и жене беру ивањско цвеће и праве венчиће, њиме украшавају кућу, њиву, стају. На тај начин штите своје вољене и себе од зла и болести. Изводе се под ведрим небом.



''Ивањско цвеће, петровско,
зеленим пољем цветало;
Иван је цвећа набрао,
мајци у крило метао,
а мајка с крила на земљу.''

 



2. Додолске песме
Певале су се током сушног летњег периода како би се умилостивили господари кишних облака. Девојке обучене у бело, украшене врбовим грањем и лишћем, играју и певају молећи се небу да пошаље кишу. Њих су често поливали водом, имитирајући тако кишу. Ове песме су једноставне, понављају се речи облак, роса, киша.



''Насред села вита јела -
ој додо, ој додоле! -
вита јела чак до неба.
На вр' јеле б'јела вила.
У крилу јој огледало;
окреће га, преврће га.
Преврну се ведро небо
и удари росна киша -
ој додо, ој додоле!''

''Ми идемо преко села,
ој додо, ој додоле!
а облаци преко неба,
ој додо, ој додоле!
А ми брже, облак брже,
ој додо, ој додоле!
Облаци нас претекоше,
ој додо, ој додоле!
жито, вино поросише,
ој додо, ој додоле!''









Коментари