.jpg)
Књижевни родови су ЛИРИКА, ЕПИКА и ДРАМА.
Лирске врсте: описна песма, родољубива песма, социјална песма, љубавна песма, елегија, мисаона песма, шаљива песма, дитирамб, обредна песма, обичајна песма.....
Епске врсте: епска песма, еп, басна, бајка, новела, приповетка, роман...
Драмске врсте: комедија, трагедија, драма у ужем смислу.
ТЕМА је оно о чему се у делу говори.
МОТИВ је најмања јединица која са другим мотивима чини тему. Мотиви могу бити статички (заустављају радњу) и динамички (покрећу ток радње).
ФАБУЛА је низање догађаја од почетка до краја збивања (радња).
СТИЛСКЕ ФИГУРЕ:
а) епитет - особина бића, предмета или појаве
б) поређење - један појам се упоређује са другим (као)
в) контраст - повезујемо супротне појмове
г) ономатопеја - опонашање звукова из природе
д) персонификација - приписивање људских особина, осећања и активности неживим стварима
ђ) хипербола - преувеличавање
е) метафора - пренесено значење
ж) алегорија - метафора се шири на целу песничку слику (''Ропство Јанковић Стојана'' - гнездо, ластавица, соко)
з) алитерација - понављање сугласника у низу речи (риба риби гризе реп - слово р)
и) асонанца - понављање самогласника у низу речи (око соколово - слово о)
ј) градација - ређање песничких слика од најмање ка највећој и обрнуто (муке Малог Радојице)
к) стални епитет - карактеристичан за народну књижевност
л) симбол - употреба неког знака или предмета за означавање другог предмета или појма (срце - љубав, гавран - несрећа, детелина са четири листа - срећа, јабука - здравље)
љ) словенска антитеза - састоји се од питања, негативног и позитивног одговора
ВРСТА СТРОФЕ: моностих, дистих, терцет, катрен, квинта, секстина, септима, октава, нона, децима.
ВРСТА СТИХА: петерац, шестерац, седмерац, осмерац, деветерац, епски десетерац (4+6), лирски десетерац (5+5), једанаестерац....
ВРСТА РИМЕ: парна, укрштена, обгрљена, нагомилана, испрекидана.
ФОРМЕ ПРИПОВЕДАЊА: приповедање (нарација), описивање (дескрипција), пејзаж, портрет, ентеријер, екстеријер, дијалог, монолог, унутрашњи монолог.
ОПКОРАЧЕЊЕ је преношење дела реченице у наредни стих.
ХРОНОЛОШКО приповедање прати редослед догађаја. РЕТРОСПЕКТИВНО приповедање прекида низ догађаја враћањем у прошлост.
ЖИТИЈЕ је биографија владара или свеца, заступљена у средњовековној књижевности.
ПРЕДАЊА су кратка врста усмене прозе у којима се објашњава постанак неке ствари, животиње, биљке или места. Могу бити митолошка или демонолошка (натприродна бића и појаве), етиолошка (настанак бића, ствари, појава) и културно-историјска (живот и дела легендарних и историјских догађаја).
ЕЛЕГИЈА је лирска песма у којој се исказују туга, чежња, жалост, бол.
КОМПОЗИЦИЈА ДЕЛА:
- експозиција или увод
- заплет
- кулминација или врхунац радње
- перипетија или преокрет
- расплет или завршетак
ИРОНИЈА помаже писцу да критикује неку друштвену појаву или људску особину, претварајући се да је хвали и подржава.
САТИРА је посебан облик критике појава из свакодневног живота (''Вођа'' Радоје Домановић).
САТИРИЧНА ПЕСМА указује на друштвене и моралне слабости, покушава да отклони негативне појаве у друштву (''Јутутунска јухахаха'' Јован Јовановић Змај).
СЛОБОДНИ СТИХ је стих без уједначеног и тачно утврђеног распореда стихова, често и без риме.
КВИЗОВИ
Коментари
Постави коментар