Фема, тиква која се покондирила

Ако питате Јована Стерију Поповића, увек је боље прочитати какву добру књигу него ићи на бал. Зашто су овом правнику и писцу толико сметали балови и забава? Није он ништа имао против плесања и дружења, само су му сметале празне приче које су се причале на баловима, као и претеривање младих девојака. 

Ипак, писац се у овој сјајној комедији бави неким дубљим темама - сукобима између патријархалне еснафске (занатске) групе и ноблеса (вишег слоја аустријског друштва); између новог и старог, традиционалног и модерног. Сетимо се да су Вршац и Војводина тада били део Аустроугарске монархије, а Беч, Париз, Берлин и Лондон идеал младима. 

Стерији сметају недостатак осећања за меру и укуса за лепо и културно. Ако би се Парижанке шишале на ћелаво, да ли би то радиле и војвођанске фрајлице, само зато што је то у моди? Овај проблем је ванвременски, можемо видети и по начину облачења данашње омладине (а и старијих). У Поповићевом делу сукобљавају се снови и начин живота, оно што се жели и оно што се може. Дакле, шта то Фема жели а шта може?

Јасно је да је Стерија на страни патријархалне групе, зато су његови јунаци они који желе више од тога. Поставља се питање, могу ли они то? Особа без новца, личне и опште културе, образовања, без развијеног културног живота, особа која је плитка и површна жели већу улогу у друштвеном животу. Како ће она доспети и опстати тамо ако нема услове за то?

Јунаци Стеријиних комедија су Срби који живе у јужном српском делу Аустроугарске монархије. Трпе притисак католичке цркве и германске културе. Ако желе да опстану, морају да негују свој језик и културу, да чувају своју веру и традицију. Али, сазнајемо да они то не раде. И Стерији то смета. Смешно му је то гурање у више слојеве друштва. Сметају му ти скоројевићи. Скоројевићи су новокомпоновани богаташи, без образовања, често имитирају живот богаташа. Зато кроз хумор писац исмева мане друштва, покушавајући да покаже како оне нарушавају и породицу. Време се променило и мода диктира све. Некада су се стари венчавали и сахрањивали у истој одећи, а сада је људима важно да буду ''модерни'' пред светом, макар гладовали код куће. 

КАД СЕ ТИКВА ПОКОНДИРИ

Име и презиме: Фема Мирић

• Удовица мајстора Пере, опанчара.
• Ћерка Евица и брат Митар.
• Жели отменост у својој кући па се одриче брата чизмара. Стиди се своје ћерке.
• Сматра себе младом и не дозвољава да је ћерка зове ''мајко''. Прихвата само ''мамице''. Колико је младолика, људи би помислили да јој је Евица сестра.
• Смисао њеног живота је улепшавање, шминкање и чешљање.
• Сматра да је створена за господство.
• Прави локне по француској моди, не свиђа јој се бечки стил.
• Не дозвољава да је слуге зову мајсторице.
• За потребе моде ће постати кратковида.
• Удовица је тек шест недеља (месец и по дана).
• Мења намештај. Избацује орман, жели минимализам у свом салону. Окачиће слике полунагих људи, а гости морају имати посебан кауч за седење. 
• Неће више да се меша са којекаквима, бираће пријатеље - само ноблес и филозофи.
• Ако се буде удала за филозофа, више не може живети у истој кући. Нова титула носи и нови стил куће.
• Стиди се рада, жели само да заповеда (у једној руци звонце, у другој лепеза).

Док читамо дело, смејемо се Фемином понашању, реакцијама и говору. Иако имамо разлога за то, морамо са друге стране и да је разумемо. Некако стално заборављамо какав је живот Фема водила док јој је муж био жив. 

Вероватно се млада удала (могуће за доста старијег човека, чим је он преминуо). Често је добијала батине од мужа. Спавала је у штали са слугама, са њима је и јела. Једном је убила мачку која је појела кобасицу. Руке су јој испуцале од тешког рада. Покојни Пера ју је кињио, стално је радила, није имала одмора. Често је боса растезала кожу са слугама. Муж би је оклагијом терао у подрум кад није хтела да ради, вероватно тада и тукао. Кад није имала шта да једе, кришом је долазила код брата.

Шта можемо да закључимо из свега овога? Фема је била несрећна, трпела је физичко и психичко малтретирање, радила је тешке мушке послове. Има ли онда она право да сања и да пожели неки лакши живот?

Наравно да има. И заслужује. Али, у тој својој жељи је почела да претерује. Није више задовољна својим местом на друштвеној занатској лествици и жели да постане део господства. Покушава да промени околину и људе како би променила своју прошлост. 

Фемина прошлост и стварност: Евица, Василије, Митар и Јован.

Фемина будућност и илузија: Сара и Светозар Ружичић.

''БАШ ЈЕ ГЛУПО БИТИ ЗАЉУБЉЕН У ДАМУ....''

Зашто Фема не успева да буде дама?

Једна дама мора да буде отмена, суптилна, нежна. Образована, елоквентна. Познаје неколико језика (француски, немачки). Начитана је. Уз себе увек има лепезу и монокл. Чита француске журнале. Свира фортепијано. Има малог пса. Редовно похађа балове и уме да игра валцер. Вози се у кочијама. Уме да игра вист, тарок, шах и бостон. Не виче, слугама звони. Колоњска вода јој помаже приликом несвестице. Носи отмене хаљине, одлично јаше.

СНОБ је особа која слепо прати моду, онај који жели да изиграва господина а за то нема смисла.

Да ли Фема жели да троши муком стечени новац који јој је муж оставио?

ДАМА	ФЕМА
Има салон у коме дочекује госте.	Планира да уреди два салона.
Вози се у кочијама. Не јаше.	Нема кочије. Јахала је коња који ју је збацио, одрала је колено том приликом. Планира да наручи три хаљине за јахање, жели да буде као отмене даме из Париза.
Елегантна и отмена. Суптилна и нежна.	Сирова и примитивна.
Никада не псује. Не свађа се. Звони слугама.	Псује често, свађа се са укућанима, виче. Прети полицијом. Вређа послугу.
Образована је и начитана.	Није ишла у школу, не знамо да ли зна да чита и пише.
Говори неколико страних језика.	Не познаје стране језике. Француски и немачки прилагођава свом језику, измишља нове речи.
Пристојно разговара са децом.	Своју ћерку назива погрдним именима: дрнда, мућурла, крава, паорска трага, паорентина, крмача....
Када падне у несвест, под нос јој се приноси парфем или колоњска вода.	Имитира падање у несвест. Ток приликом тражи сирће.
Не додирује ништа што је прљаво и смрдљиво.	Хвата за руку испрљаног Василија како би га избацила из куће.
Не бави се тешким физичким пословима.	Некада је топила коже, навикла је на смрад.
Организује своје време и обавезе.	Пита слушкињу за савет како се даме понашају.
Носи златни ланчић, звезду.	Наручује крст.
Носи мали џепни сат.	Позлатиће стари и велики сат који је припадао њеном мужу.
Чита стране књиге и новине.	Тражи од слушкиње да јој преведе неке речи.
Има монокл.	Користи старе наочаре.
Има мопса.	Набавља обичну џукелу.
Свира клавир (фортепијано).	Набавиће дромбуље.
Редовно похађа балове, уме да плеше.	Претпостављамо да није имала прилику за оваква дешавања.
Што се тиче карата, игра вист, тарок и бостон; шах.	Зна пунишак, поклопице и марјаш. Набавиће карте из Беча.
Носи отмене хаљине.	Наручила је 20 хаљина.
Бира шта ће обући.	Носила би и чизме са мамузама и панталоне ако би било у моди.

Дромбуље

''Што год је у моди, то је лепо.''

 Можда се Фема не би понашала овако да јој други нису пунили главу разним информацијама. Увиђамо да је Фема у новом животу окружена уљезима. Сара и Ружичић шире илузију да она може успети и доспети у високо друштво.

Сара не исправља Фемине језичке грешке, па се поставља питање колико и она добро познаје стране језике. Имајући у виду да је била куварица, одговор нам је јасан. Ружичић глуми интелектуалца и филозофа цитирајући стихове, помиње јунаке класичне митологије, а све то прати театралност. Прави интелектуалци би одмах препознали његову глуму, али је Фема задивљена, видећи у њему степеник за високо друштво. Убеђена је да он говори на чистом француском. Опет, Ружичић и Сара су само производ свог времена и средине. Ружичић Фему пореди са Хекубом и пита се да ли је дошло време да лепи младићи бабускере жене? Хекуба или Хекаба Све време је понижава и вређа, а када Фема то схвати, избацује га из куће. 

Кад помислимо да не може горе, Фемина покондиреност се само погоршала. Каје се што је Јована ''научила'' француски, сад он може прислушкивати њене разговоре са другим дамама. Умешна Фема и ту налази ''решење''. Говориће енглески, који такође не зна. 

Пошто ће постати госпођа филозофица, боји се да буде део неинтелектуалног света пошто се данас ''свака шуша кити''. Веридба ју је још више покондирила.

''Свака ми мора трипут начинити визиту, док ја њојзи једанпут.''

''Само грофице и баронице могу бити мени равне.''

Није јој јасно како велике госпође и баронице не пазе на свој положај, већ иду просто обучене и са свима разговарају. Чак се и прве клањају. Она то неће дозволити јер је то срамотно.

Лаже да јој је покојни супруг био господар коме је доктор препоручио да се понекад забавља правећи опанке, а да зли језици говоре како је опанчар. Ипак, она о томе мало зна јер је у то време стално везла па није сигурна шта је био ''хоби'' њеног мужа. За рођеног брата говори да је братов кочијаш. И док нас писац засмејава Феминим исквареним говором и нереалним понашањем, сазнајемо да је њен пас удавио једну пудлу па су му пребили ногу. Отмено. 

''Што сам била нећу да знам, али што сам сад, то ти не можеш бити, да ти се јошт' једанпут нос подужи.''

Лако ће она живети без своје породице, али неће они моћи без ње. Кад постане госпођа Ружичић, сви ће желети да јој љубе руку и сви ће молити да их препозна. 

Митар исмева сестрино понашање: ''Ти си од велике фамилије, ко се сме с тобом мешати. Само филозофи се могу с тобом разговарати, други нико.''

Поверовала је да се у Лондону носи клепетуша око врата и одмах жели да поручи једну. Клепетуша је звоно које се качи овну или волу.

Митар о моди:

''Поганије женске, шта мислите ви шта је то мода? Један има гуке (красте) око врата, па мето крогн (крагну) да заклони своју болест, а други то таки за моду узимају. Један има криве ноге, мора да иј заклони с панталонама; ајте, то је мода. Једна стоји као петачка (дебела), раширена и неотесана, мора своју масу мало да утегне, пак даје начинити мидер (стезник), то је сад мода; и оне које као трске стоје, морају да се утегну, не пазећи што со тим здрављу свом шкоде. Једна нема косе, узима туђу да своју руготу (ружноћу) сакрије; е, и то је мода, ајде прави локне, натркачи их на очи, макар вид изгубила, и макар како стајало, то мора бити, тако оће мода.''

Мидер

Василију ће дати ћерку само ако буде отмен и ако буду разговарали на француском. 

''Шта би било кад би крмача пожелела да буде камила?''

Фема и поред свега одбија да се унормали и врати старом животу. Прича само на свом измишљеном француском. Пошто Парижанке имају два мужа, жели и она тако да живи. Шокирана је када је брат слаже да имају и три. 

Пристаје, тешка срца, да се три године понаша нормално, породица ће је наградити путовањем у Париз. За то време планира да живи у колиби како би се прилагодила двоспратним паришким кућама. На крају, уморно уздише на француски начин.

Шта мислите, да ли је Фема видела Париз?