''Дечаци Павлове улице'' Ференц Молнар

Књижевни род: Епика

Књижевна врста: Роман

Време и место дешавања: Будимпешта (Мађарска) 1889. године.

Роман је објављен 1907. године, прво у новинама. И даље је популаран у Мађарској, као и у суседним земљама. У анкети једног мађарског часописа 2005. године био је на другом месту у избору најбољег романа. Преведен је на многе језике. Снимљено је неколико филмова.

ФЕРЕНЦ МОЛНАР

Рођен је у Будимпешти 1878. године. Био је један од највећих мађарских писаца 20. века. Већ са 18 година постаје новинар. Највећи успех постиже писањем драма. Бежећи од нациста који су убијали Јевреје у Мађарској, одлази у Женеву 1937. године. По избијању Другог светског рата бродом одлази у Америку. Преминуо је у Њујорку 1952. године.

Молнаров најпознатији роман ''Дечаци Павлове улице'' инспирисан је успоменама из детињства. Мали Ференц и другари нису имали поља и игралишта за играње, паркови су били ограђени. Будимпешта је била пуна градилишта јер се град развијао. Ференц и другови су на једном проводили дане, играјући се разних игара.

Ово је роман и о кварту Јожефварош и приземним кућицама у којима се становало.

Радња романа траје око шест дана.

ДЕЧАЦИ ИЗ ПАВЛОВЕ УЛИЦЕ

1. ЈАНОШ БОКА

Има 14 година. Примећује се мало трагова мужевности. Својим дубоким, благим и озбиљним гласом пази шта говори, ретко говори глупости. У мање свађе се не меша, чак се и повлачи ако мора да суди. Ипак, увек се трудио да буде поштен. Осећао је да му је света дужност да буде почасна стража испред куће болесног друга. Дечаци из дружине га воле и поштују, због тога је и капетан и председник. У блиставим црним очима би се понекад јављао ратоборни огањ. Био је човек од речи, кад каже да ће нешто бити - онда заиста и буде. Прихвата своје грешке и кажњава себе због пропуста. Био је тихе, паметне и озбиљне природе. Чонакош и Немечек су сваку његову реч сматрали Светим писмом. Не дозвољава својим друговима да краду, чак ни од непријатеља. Немечека гледа као млађег брата. Свестан је своје улоге у дружини и труди се да оправда поверење.

2. ЕРНЕ НЕМЕЧЕК

Мали, плави дечак, кројачев син. Карактеран, не чита туђа писма. Ретко је био у центру пажње. Ни за кога није значио ништа, нико се није бринуо за њега. Безначајно мршав и слабашан, погодан за жртву. Често трпи малтретирање својих вршњака. Смеје се ситно, као морски зец. У дружини је једини редов. Блажено се покорава сваком, срећан је кад може да помогне. Пас Хектор са градилишта му је добар пријатељ, деле муку најнижег чина. Другови га често уписују у црни нотес, неправедно. У опасним ситуацијама је заборављао на опасност. Секретар гит-удружења из ког је накнадно избачен. Срце га боли због издаје њиховог друга. Храбро упада на непријатељску територију и краде заставу. Никада не би прешао у непријатељски табор и издао своје другове, боље и да га удаве него да буде издајица. Изненадио је и задивио непријатеље својом храброшћу и оданошћу. Дружина га награђује, унапређен је у ађутанта. Три пута се смрзавао у хладној води. Срце му је сломило то што су остали чланови гит-удружења уписали његово име малим словима и додали реч издајица. За њега је градилиште држава и отаџбина, а за отаџбину вреди изгубити живот. Потиче из сиромашне породице и зна колико је важно бити частан и поштен.

3. ЧОНАКОШ

Дете са села. Јак и спретан. Звижди јако као локомотива, то је његова специјалност. Одличан пењач. Његови џепови су увек пуни разних дрангулија (бритва, канап, кликери, ексер, кључ, нотес...). На мађарском његово име значи ''чамџија''.

4. ЧЕЛЕ

Елегантан, кицош. Гаји свилене бубе. Не жели пењањем на дрво да уништи и испрља одело, па шаље Немечека. Ипак, није издајица.

5. ДЕЖЕ ГЕРЕБ

Дрзак и ватрен дечак, често љубоморан на Боку. Сматрао је себе бољим и желео да буде вођа. Смеје се док муче Немечека. Каје се због својих поступака иако није испао добар друг. Размажено господско дете који шаље оца да изглади ситуацију.

Павлова улица данас

ОСТАЛИ ДЕЧАЦИ: Вајс, Колнаи, Барабаш.

Бокина ратна стратегија

ЦРВЕНЕ КОШУЉЕ

1. ФЕРИ АЧ

Непријатељ и вођа Црвених кошуља. Леп, плећат, смеђ, носи широку црвену кошуљу. Јак и невероватно храбар. Причало се да су га избацили из гимназије. У очима је имао нешто мило и симпатично. Његова дружина се окупља у Ботаничкој башти. Поштен дечак, нико не сме да му се противи. Не дозвољава да се нејакој деци одузимају кликери. Презире издајнике, поштује храбре.

Ботаничка башта у Будимпешти

2. БРАЋА ПАСТОР

Црни, сунцем опаљени дечаци. Одлични тркачи. Увек су ишли опуштене главе, мрко и намргођено гледали све. Зато их се сви плаше. Нико их никада није видео да се смеју.