Књижевност
је уметност. За књижевност можемо рећи и да је живот јер прича о животним
темама.
Књижевност
може бити ауторска и народна. Ауторска књижевност је модернија, знамо ко
је писац (аутор). Народна књижевност је старија, преносила се са колена
на колено, не знамо ко је аутор.
Књижевност
разликује 3 рода, као што и у граматици разликујемо родове.
Књижевни
родови су:
1. лирика
2. епика
3. драма
ЛИРИКА – дела исказана у стиховима, понекад у прози. Особине: субјективност (исказивање личних осећања, размишљања, ставова), осећајност (емоционалност), сажетост (нису дугачке), сликовитост (доста стилских фигура), музикалност (могу да се певају), ритмичност...
ЕПИКА – заснива се на приповедању о неком стварном или измишљеном догађају.
Најчешће су у прози (тексту), могу бити и у стиху (епске песме). Особине:
објективност (приповедач не износи своја осећања и мисли, прича онако како
јесте), приповедање о догађају и јунацима, развијена фабула (прича), опширност
(дуже су).
ДРАМА – намењена је извођењу у позоришту. Особине: дијалог, догађај који
покреће радњу.
Лирске врсте
су: мисаона (рефлексивна) песма, родољубива (патриотска) песма, описна (дескриптивна) песма, љубавна песма, митолошка
песма, химна, социјална песма....
Епске врсте
су: роман, приповетка, новела, шаљива прича, епска песма, бајка, басна, прича о животињама, легенда, предање, анегдота,...
Драмске врсте су: комедија, трагедија, драма у ужем смислу, радио-драма, ТВ драма....
СТРОФА
Да бисмо
одредили врсту строфе, бројимо стихове.
а) моностих
– строфа од једног стиха
б) дистих –
строфа од два стиха
в) терцет –
строфа од три стиха
г) катрен – строфа од четири стиха
СТИХ
Да бисмо
одредили врсту стиха, бројимо слогове.
а) петерац –
стих од пет слогова б)
шестерац – стих од шест слогова
в) седмерац
– стих од седам слогова г)
осмерац – стих од осам слогова
д) деветерац
– стих од девет слогова ђ)
десетерац – стих од десет слогова
е) једанаестерац – стих од 11 слогова ж) дванаестерац – стих од 12 слогова
РИМА
а) парна –
римује се први и други, трећи и четврти слог
б) укрштена
– римује се први и трећи, други и четврти слог
в) обгрљена – римује се први и четврти, други и трећи слог
СТИЛСКЕ
ФИГУРЕ
Епитет:
фигура описивања. Јавља се као придев.
лепа девојка, мали град, занимљива књига
Стални епитет се јавља само у народној књижевности. бритка сабља, верна љуба, рујно вино
Поређење:
поредимо два појма по сличности. лепа
као слика, бела као снег, мали као бибер
Контраст:
поредимо два појма по супротности црно
– бело, низак – висок, лето – зима
Персонификација:
давање предметима, животињама или неживим појавама људске особине и активности. Столица
зева. Ветар разговара са кишом. Маказе су љуте.
Ономатопеја:
звукови из природе. Шушти
свила. Ћарлија ветар. Пас лаје.
Хипербола: претеривање или преувеличавање. Нисам те видео сто година.
ФОРМЕ ПРИПОВЕДАЊА (облици казивања):
1.
приповедање (нарација) – у првом или трећем лицу
2. описивање
(дескрипција) – опис природе (пејзаж), опис јунака (портрет)
3. дијалог –
разговор два или више јунака
4. монолог –
говор једног јунака
5. унутрашњи
монолог – размишљање једног јунака
Провери шта си научио/ла!
Коментари
Постави коментар