Лексикологија

СИНОНИМИ су речи које се различито пишу али исто или слично значе.

ватра - огањ
пут - друм - цеста
хлеб - крух
васиона - свемир
плин - гас
храбар - одважан
благ - питом - кротак
брзо - хитро - нагло
експеримент - оглед - опит
географија - земљопис
консонант - сугласник
весео - срећан - радостан - насмејан

ученик - ђак

врат - шија

мрак - тама

ХОМОНИМИ су речи које се исто пишу, али различито значе.

коса - длака на глави; пољопривредно оруђе; нагнута површина брега

лук - поврће; оружје

лист - на дрвету; лист хартије

Зора - женско име; део дана

град - врста насеља; временска непогода

тужити - туговати; кривити некога

пара - гасовито стање у које прелази течност при испаравању; ситан новац

лак - средство за лакирање; који није тежак

месец - временски период; небеско тело

АНТОНИМИ су речи супротног значења.

дан - ноћ

црн - бео

добар - зао

дати - узети

светлост - тама

живот - смрт

север - југ

горе - доле

пријатељ - непријатељ

тишина - бука

запамтити - заборавити

ДЕМИНУТИВИ су умањене речи, умањенице:

кућица, прстић, листак, детенце, свешчица, цветак, каменчић, лоптица, кученце, острвце, сеоце...

АУГМЕНТАТИВИ су увећане речи, увећанице:

баруштина, глумчина, кућетина, ручетина, капетина, птичурина, људина, носина, јуначина....

ХИПОКОРИСТИЦИ су речи од миља, тепање:

бакица, дедица, маца, куца, бата, сека, зека, Гага, Снежа, Олгица....

ПЕЈОРАТИВИ су речи погрдног значења:

бабетина, директорчић, селендра, жентурача, главурда, пискарати....

Речи могу имати једно значење (моносемичне или једнозначне) или више значења (полисемичне или вишезначне). Реч клавир има једно значење и због тога је једнозначна реч. Реч глава има више значења:

- горњи део тела у којем је мозак

- ум, разум, памет

- живот

- особа, човек, појединац, становник

- личност која управља и руководи, итд.

Због тога је реч глава вишезначна.

МЕТАФОРА је пренос значења заснован на сличности и поређењу.

корито - суд за прање рубља или храњење стоке Брод је пропуштао воду у своје старо корито.

грло - људско грло - сијалично грло

птичји кљун - кљун брода или авиона

Пас гризе кост. Мраз гризе уши.

МЕТОНИМИЈА је пренос значења заснован на логичку везу или повезаност.

Појео сам тањир супе. (количину супе која се налази у тањиру)

Цела школа је на распусту. (ученици и наставници)

Устала је кука и мотика. (народ)

Кипи лонац. (вода или млеко)

Важно је имати кров над главом. (кућу)

ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ су речи које је српски језик преузео из других језика и постале су саставни део нашег језика:

романизми (латински, италијански, француски, шпански): формула, акција, нација, литература, доктор, тенор, опера, балкон, балет, машина, компот, батаљон, авенија, булевар, канибал, хацијенда...)
грцизми (грчки): хиљада, друм, гипс, икона, манастир, хор, хлор, библиотека, филолог, анђео, арханђео, епископ...
турцизми (турски): боја, чамац, топ, башта, бурегџија, чобанин, кавга, мегдан, џезва, олук, калуп, џамија, бакар....
германизми (немачки): вага, пегла, цех, бутер, шраф, лозинка, молер, мајстор, фарба, шалтер, шине, шминка....
бохемизми (чешки): часопис, повод, улога, плин...
русизми (руски): запета, услед, стројеви, бојеви, спутњик...
хунгаризми (мађарски): соба, ашов, лопов, варош, ципеле, вашар, гулаш, салаш....
англицизми (енглески): спорт, тенк, трамвај, трактор, џемпер, викенд, паркинг, филм, комбајн, бифтек, компјутер, старт, клуб, хардвер....

ИСТОРИЗМИ су речи које су престале да се употребљавају јер је престала потреба за предметима и појавама које су означавале:

винарина (порез на вино), газдалук, кнежина, кмет, прњавор, абаџија, кириџија, нахија, оборкнез....

АРХАИЗМИ су застареле речи које су замењене новим (модернијим) речима:

терзија (кројач), чобанин (пастир), самарџија (седлар), бојаџија (молер), алас (рибар), крчмар (угоститељ), видар (лекар), Англија (Енглеска), ђенерал (генерал), шанац (ров), самовољац (добровољац), ћесар (цар), писменица (граматика)....

НЕОЛОГИЗМИ су нове речи које нису забележене у речнику:

Твитер, Гугл, ајфон, гаџет, крајпуташ, састанчити, инфлуенсерка, тиктокерка, тиктокер, бинџовати, Сланинијада.....

ДИЈАЛЕКТИЗМИ су речи ограничене на одређено говорно подручје и нису део стандардног српског језика:

зељуга (свиња зекасте длаке), клапати (брбљати), бичота (бик), видајница (лекарка), гука (оток), гаћник (каиш), ренка (шоља), бокча (сукња)....

ФРАЗЕОЛОГИЗМИ су устаљени изрази:

Ахилова пета (слабост), кад на врби роди грожђе (никад), испод жита (кришом), с неба па у ребра (изненада), обрати бостан (награбусити)....

КВИЗОВИ