Песме о Косовском боју - историја и легенда

Епске народне песме о Косовском боју припадају песмама старијих времена.

На Видовдан, 28. јуна 1389. године, на пољу Косову, дошло је до сукоба између српске и турске војске. Српску војску је предводио кнез Лазар Хребељановић, а турску султан Мурат Први. Битка је трајала један дан. У историји је забележен и Други косовски бој, који је трајао три дана, од 17. до 19. октобра 1448. године, између Јаноша Хуњадија (Сибињанин Јанко у народним епским песмама) и султана Мурата Другог. Ипак, тема песама је прва битка из које ће настати косовски мит.

Дакле, на самом почетку је важно да раздвојимо историјске чињенице од легенде.

Кнез Лазар Хребељановић рођен је око 1329. године. Био је један од најмоћнијих српских феудалаца, у служби цара Душана. Цар Душан је чак оженио Лазара Милицом, ћерком војводе Вратка. Вратко је потомак Вукана Немањића, сина Стефана Немање. На тај начин се Лазар ородио са Немањићима. 

Након смрти цара Уроша, влада Поморављем и северозападном Србијом, до Дрине и Саве. 

Његова престоница је била град Крушевац, а задужбина манастир Раваница. Вук Бранковић, моћни српски великаш из старе и угледне породице, оженио је Мару, најстарију ћерку кнеза Лазара. У једном документу је сачувано да су Лазар и Вук уједињени побеђивали непријатеље. 

Пре Косовске битке, Лазар два пута побеђује Турке. Турци опет нападају, пред велики српски празник Видовдан. Лазару помоћ стиже од босанског бана Твртка Котроманића, Вука Бранковића и сестрића Стефана и Лазара Мусића.

Битка је вођена на Газиместану.

Шта се тачно дешавало током Косовске битке, није поуздано. Центар српске војске предводио је кнез Лазар, десно крило Вук Бранковић, а лево Влатко Вуковић. Са друге стране, централним делом турске војске заповедао је султан Мурат, десним крилом његов син Јакуб, а левим крилом други син Бајазит. Верује се да је српска војска у почетку добијала битку. Једна група завереника се пробила до султановог шатора и убила Мурата. Не зна се ко је убио султана. На бојном пољу долази до преокрета. Кнез Лазар је заробљен, потом погубљен. Бајазит заробљава и убија брата Јакуба како би себи обезбедио престо. Вук Бранковић и Влатко Вуковић преживљавају. Могуће је да је Вук, увидевши да је српска страна претрпела пораз, повукао своје војнике. Ипак, он је ухваћен, неко време је провео у ропству. Касније и умире као турски заробљеник. Милош Обилић се нигде не помиње. Током битке је највише страдао центар српске војске. Кнеза Лазара наслеђује син Стефан Лазаревић. Пошто је Стефан тада имао само 12 година, Милица управља земљом. Иако су владала тешка времена, Милица је показала своје дипломатске способности. Турска војска се враћа у Једрене, тадашњу престоницу, како би се опоравила од тешких губитака и како би Бајазит успоставио власт након очеве смрти. . 

Милица Хребељановић

султан Мурат Први

КОСОВСКА ЛЕГЕНДА

Косовска легенда или косовски мит ствара се већ приликом преноса Лазаревих посмртних остатака у Раваницу, развија се током 15. века. У средњовековним списима постаје свети кнез и кнез мученик који жртвује народ и себе за ''царство небеско''. Вероватно зато Лазар добија титулу цара у песмама. Сачувани записи говоре да је битка изгубљена због неслоге, спомиње се оклеветани племић који је убио султана. Нигде се не спомиње Вук Бранковић као издајник, а и када се спомене Вуково име, не сумња се у њега. 

Легенда наводи три узрока пораза:

1. Надмоћност турске војске

2. Божју вољу

3. Издају Вука Бранковића

''Цар Лазару коња убише'' Адам Стефановић

Надмоћност турске војске се не оспорава. Божја воља такође. Зашто ли је баш Вук Бранковић окарактерисан као издајник? Док читамо епске песме, јасно нам је да народни певач сматра да је дужност сваког великог јунака да погине на Косову за своју државу. Са Косова повратка нема. А ето, неки су преживели. Самим тим, неко мора бити крив. Вук је владао на Косову - није погинуо. Није могао ни да побегне. Владавина Вуковог сина Ђурђа (и жене му Јерине, у народу упамћене као проклете) била је тешка народу. Током владавине Бранковића српска држава потпуно потпада под турску власт (1459. године). Додајмо овоме чињеницу да се Вук повукао пред сам крај битке, пошто је српска војска доживела пораз. Све ово ствара слику и прилику савршеног издајника. Ипак, упамти, Вук НИЈЕ издајник!

Газиместан, Косово

Народна књижевност и легенда су изабрали негативца. Затим је требало приказати хероје, праве родољубе који су положили животе за мајку Србију. 

Позитивни јунаци су: Југ Богдан, девет Југовића, Бановић Страхиња, Мусић Стеван, Срђа Злопоглеђа, Милош Обилић, Косанчић Иван, Топлица Милан.

Југовићи

 Југ Богдан и синови су историји непознати   јунаци, створила их је косовска легенда.   Појављују се као колективни ликови,   представници властелинских породица које су   погинуле на Косову. У песми је Југ Миличин   отац. Девет Југовића неустрашиво одлазе на   Косово и мире се са смрћу. Нису кукавице и   издајници, важно је не осрамотити се пред   другима. Само смрт може да их растави. Зато   одбијају сестрину молбу да остану. Највећи јунак   међу њима је Бошко. Југовићи: Дамјан, Митар,   Момир, Ненад, Никола, Петар, Војин, Бошко и Стјепан. 

''Милош Обилић'' Александар Добрић

Највећи јунак овог циклуса песама јесте Милош Обилић. Историја каже да је султана Мурата убио непознати српски војник. Од 15. века ствара се прича о оклеветаном јунаку који убија султана на Косову, како би показао своју верност кнезу (у песми цару) Лазару и свом народу. Постоји неколико верзија Милошевог презимена: Кобиловић, Кобилић, Драгиловић. Од 19. века остаје само Обилић. Легенда каже да га је као дете пронашао цар Душан у планини и да има чудесне особине. Његови побратити, Косанчић Иван и Топлица Милан, су такође историји непознати јунаци. Имена су добили по рекама Косаница и Топлица.

Косанчић Иван и Топлица Милан

Кнегиња Милица је представљена као ћерка, сестра, супруга и владарка. Косовка Девојка је симбол свих несрећних вереница чија је девојачка срећа угашена на Косову. Мајка Југовића је симбол туге коју су доживеле све мајке чији су синови оставили кости у бици. Сви јунаци су међусобно повезани породичним или пријатељским везама.

Кликни!

Да поновимо шта каже историја, а шта је додала или променила народна књижевност.

ИСТОРИЈА	НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ
Лазар Хребељановић је кнез.	Лазар је цар.
Милица није ћерка Југ Богдана.	Милица је ћерка Југ Богдана.
Југ Богдан и Југовићи нису историјске личности.	Југ Богдан је таст кнезу Лазару, а Југовићи су му шураци.
Југовићи нису Миличина браћа.	Југовићи су Миличина браћа.
Вук Бранковић није издајник.	Вук Бранковић је издајник.
Милош Обилић није историјска личност.	Милош Обилић је један од највећих јунака.
Не зна се ко је убио султана Мурата.	Милош Обилић је убио султана Мурата.
Косанчић Иван и Топлица Милан нису историјске личности.	Косанчић Иван и Топлица Милан су побратими Милоша Обилића.
Мајка Југовића није историјска личност.	Мајка Југовића је жена Југ Богдана и мајка девет Југовића.

Укрштеница Јунаци народних песама о Косовском боју

Српски јунаци средњег века Кнез Лазар Хребељановић први део

Српски јунаци средњег века Кнез Лазар Хребељановић други део

Српски јунаци средњег века Милош Обилић

Српски јунаци средњег века Вук Бранковић