 |
| ''Крунисање цара Душана'' Паја Јовановић |
ПРЕТКОСОВСКИ ЦИКЛУС ПЕСАМА припада песмама старијих времена. Као што и сам назив каже, обухвата све епске песме које говоре о догађајима и личностима пре Косовског боја. У центру пажње су династија Немањић (Немања, Сава, Душан и Урош), феудалне породице Мрњавчевић (Вукашин, Угљеша и Гојко), Војиновић и Дејановић.
 |
| Немањићи, манастир Дечани |
''ЖЕНИДБА ДУШАНОВА''
 |
| ''Женидба цара Душана'' Паја Јовановић |
ИСТОРИЈА: Цар Душан је владао од 1331. до 1355. године. Освојио је многе територије, подигао архиепископију на степен патријаршије, створио Законик и тежио освајању Цариграда. Постаје први српски цар 1345. године. Енергичан и самосталан владар, покушавао је да смањи утицај цркве на политику владара. Ипак, у епским песмама је приказан на негативан начин, као грешан човек на кога се лако може утицати, окружен лошим људима. Верује се да је овакав начин приказивања нашег највећег владара то што су Душана проклели због проглашења српске патријаршије. Добар део племства и свештенства је био против Душана. Народ је веровао да је то проклетство разлог што је српска држава пропала и наредних пет векова трпела турски зулум.
 |
| Цар Душан Силни (1308-1355) |
 |
| ''Улазак цара Душана у Дубровник'' Марко Мурат |
КЊИЖЕВНОСТ:
Ову песму је Вук Караџић забележио од Тешана Подруговића. Не говори о стварном догађају.
Мотив ЖЕНИДБЕ је чест у епским песмама. Младожења мора да пређе одређене препреке, као у бајкама. У овој песми, препреке су у складу са витешким начином живота и средњовековним турнирима. Потребно је показати вештину у гађању, скакању и мачевању. Народни песник додаје и задатак да младожења (који не познаје испрошену девојку) препозна своју будућу супругу.
Као што смо рекли, цару Душану су у овој песми додате негативне одлике. Он бира Латинку и туђинку за жену, а зна се да су Латини ''старе варалице''. Уз то, и друга вера. Душан је поводљив, слуша савете странаца, покорава се жељи свог таста, не води своје најрођеније у сватове. Без провере, верује да су му сестрићи свађалице и кавгаџије. Према храбром незнаном делији, који му спасава и образ и главу, понаша се надмено, јер о њему суди на основу одела. И не препознаје своју крв.
ФАБУЛА:
- Српски цар проси девојку Роксанду.
- Веридба (прстеновање) је обављена по мраку, нико није видео девојку.
- Душановим сестрићима је забрањено да пођу у сватове.
- Најмлађи сестрић Милош се прерушава и одлази у сватове.
- Догађаји током сватовске поворке.
- Препреке у Леђану.
- Препреке током повратка кући.
- Женидба и срећан крај.
Иако наслов песме то не наговештава, главни и позитивни јунак је МИЛОШ ВОЈИНОВИЋ. У историји нема пуно података о њему. Војиновићи су српска средњовековна феудална породица из 14. века, али у народној традицији су наведени као Душанови сестрићи. Милош је чобанин, човек из народа. Ипак, када затреба, показује особине правог витеза.
ЛЕЂАН је најчешће име у епској поезији за далек град, где јунака који долази по девојку непријатељски дочекују. ЦАР МИЈАИЛО је име за страног краља у нашим песмама. РОКСАНДА је име добила по жени Александра Македонског. КУЛАШ је коњ риђе, пепељасте или жућкастосиве длаке.
 |
| Илустрација Душана Павлића |
 |
| Кликни! |
''ЖЕНИДБА КРАЉА ВУКАШИНА''
ИСТОРИЈА: Мрњавчевићи су српска средњовековна властелинска породица. Гојко Мрњавчевић је историји непознат. Вукашин је био жупан цара Душана, а након његове смрти прогласио се за краља (1366-1371). Погинуо је у Маричкој бици, борећи се против Турака. Његов син Марко је познатији као Марко Краљевић.
КЊИЖЕВНОСТ: Браћа Мрњавчевић се такмичила са Урошем за престо. Великаши су се одметали од цара и стварали своје територије. Вукашин и Урош су представљени као негативни јунаци.
 |
| Момчило и Јабучило |
 |
| Вукашин Мрњавчевић |
Преслушај песму. ''Женидба краља Вукашина''
ВОЈВОДА МОМЧИЛО је у историји упамћен као деспот из 14. века. Овај велики јунак је погинуо у борби са Турцима. У народној песми гине због женине издаје. Поседује огромну физичку и моралну снагу. Поседује и крилатог коња Јабучила (који може да прича) и сабљу са очима. Само се Бога боји. Сања пророчки сан. Саветује Вукашина да уместо издајице Видосаве ожени Јевросиму. Јевросима чупа своју косу како би спасила брату живот. Колика је Момчилова снага, говори сцена у којој Вукашин облачи Момчилову одећу, али му је све велико. Момчило пророкује да ће Вукашинов и Јевросимин син бити велики јунак као он. Сети се ових појединости када будеш читао/читала песме о Марку Краљевићу. Момчило је његов ујак.
''ЗИДАЊЕ СКАДРА''
 |
| Скадар на Бојани |
Преслушај песму. ''Зидање Скадра''
Осим историјских имена, у овој песми није ништа историјски потврђено. Скадар, град на југоисточном делу Скадарског језера, подигнут је у 3. веку и нема никакве везе са породицом Мрњавчевић.
У овој песми је заступљен мотив ЖРТВОВАЊА јер без великих жртава нема великих дела. У нашим народним песмама и легендама натприродне силе онемогућавају човеку да гради. Најчешће људима невоље праве виле. Гојко и млада Гојковица су позитивни јунаци ове песме, док су Вукашин и Угљеша опет приказани у негативном светлу.
 |
| Цртеж Јована Укропине |
''УРОШ И МРЊАВЧЕВИЋИ''
Преслушај песму. ''Урош и Мрњавчевићи''
Ова песма је инспирисана стварним историјским догађајима, али их је народни певач прилагодио. Цар Душан је био владар чврсте руке, али његов наследник Урош није поседовао ту способност у државним пословима. Уместо да се властела уједини против Османлија, цепкали су државу и гледали сопствене интересе. Народни певач овом песмом покушава да укаже на важност јединства. Преко ликова браће Мрњавчевић осуђује племство.
Мрњавчевићи су опет приказани као негативни јунаци, свесни да правда није на њиховој страни, па нуде разна обећања Марку. Вукашин је чак спреман и да убије сина због власти, док је Мајка Јевросима спремна да жртвује сина због правде.
Извори: ''Наша народна књижевност'' Вукашин Станисављевић; ''Антологија народних јуначких песама'' Војислав Ђурић; ''Софијине мудролије са Марком Краљевићем'' Александра Михајловић.
Коментари
Постави коментар