''Не руши све мостове, можда ћеш се вратити.
Ниси птица ни лептир обалом што лети,
Кад нема мостова узалуд је чезнути,
Узалуд је схватити, узалуд је хтети.
Не руши све мостове, можда ћеш се вратити.
Остави бар један мост између срца и мене.
У самоћи је лакше несхваћено схватити,
Могле би те назад нагнати успомене.''
Пре свега, сарајевски мостови. На Миљацки, чије је корито кичма Сарајева, они су као камени пршљенови. Видим их јасно и бројим редом. Знам им лукове, памтим ограде.
Међу њима је и један који носи судбинско име једног младића, мален али сталан, увучен у се као добра и ћутљива тврђава која не зна за предају и издају.
 |
| Принципов мост |
Камени мостови у Шпанији, зарасли у бршљан и замишљени над сопственом сликом у тамној води.
Дрвени мостови по Швајцарској, покривени кровом због великих снегова, личе на дугачке амбаре и искићени су изнутра сликама светитеља или чудесних догађаја, као капеле.
Фантастични мостови у Турској, постављени отприлике, чувани и одржавани судбином.
Римски мостови у јужној Италији, од белог камена, с којих је време одбило све што се могло одбити, а поред којих већ стотину година води неки нови мост, али они стоје још једнако, као скелети на стражи.
Коментари
Постави коментар