 |
| Цртеж Боба Живковића |
МАРКО КРАЉЕВИЋ КАО ЕПСКИ ЈУНАК
Митски јунак старог кова и натприродне снаге, као Ахил или Херкулес.
Отац: краљ Вукашин Мрњавчевић
Мајка: Јевросима
Ујак: војвода Момчило. Од ујака наслеђује јуначку природу. Момчило је био неустрашиви витез, имао је крилатог коња Јабучила.
 |
| Момчило и Јабучило |
Песме о његовом детињству кажу да је био нејако чобанче које је трпело малтретирање. Натприродну снагу су му даривале виле, као и магично оружје.
У песмама је увек краљевић, никада краљ.
|
ПРАТЊА |
ОРУЖЈЕ |
ОДЕЋА |
МЕСТО |
|
Шарац |
златан
шестоперац |
ћурак
(врста кратког капута) од курјака |
Мироч
планина (источна Србија) |
|
соко
(хвата утву златокрилу) |
тешка
топузина |
капа од
курјака |
Прилеп
(Македонија) |
|
слуга
Голубан |
окована
сабља |
мрка
јеменија (обућа) |
Биоград
(Хрватска) |
|
|
сабља димискија |
|
Варадин
(Мађарска) |
|
|
убојито
копље |
|
Цариград
(Истанбул) |
|
|
нож |
|
Бугарска |
|
|
буздован
(40 ока хладног гвожђа, 12 ока чистог сребра, 6 ока жеженог злата) |
|
Костур
(Македонија) Косово Урвине
планина |
|
|
стрела
татаранка |
|
Карловац
(Хрватска) |
 |
| ''Краљевић Марко и вила'' Анастас Боцарић |
- Ослободио је тридесет робиња када је имао 16 година. То му је прво јунаштво и то без оружја.
- Сам побеђује четрдесет војника, једним ударцем обара двојицу. Сам се бори против тридесет јањичара и дванаест Арапа. Многи тешки окршаји су за њега лака забава.
- Помаже животињама које га благосиљају.
- Препознаје очеву сабљу и свети се убицама свога оца. Попут краља Артура, из корица вади очеву сабљу, јасан знак да је он законити наследник.
- Храни и облачи сиромашне. Укида свадбарину. На слави гости владике, хришћанску господу, сиромашне. Пошто га је мајка заклела својим млеком да не чини крвопролиће на свети дан, гости и Турке.
- Одличан стрелац. Говори и турски језик.
- Снови су му пророчки. Уме да буде духовит и ироничан.
- Помиње жену Јелицу. Слави Ђурђевдан.
- Након 70 рана опоравља се уз вино.
- Не жели другу жену и двор, само своје.
- Убија зарђалом сабљом. Противницима се некада обраћа као да су деца. Добар стратег, процењује противника и које оружје треба да искористи.
- Након трогодишњег тамновања опоравак траје четири месеца уз вино, ракију, дебелу овчетину и бели хлеб.
- Цеди суву дреновину како би проверио да ли се опоравио. Када га противник удари буздованом, Марко има осећај да му само буди буве по кожуху. Зато један Марков лагани ударац пресуђује противнику. Диже јаро и волове као од шале.
- Једини јунак који може да му парира је Муса Кесеџија, противник са три срца.
- Народ дубоко верује да неће родити ни вино ни пшеница ако Марко умре. Зато народ нуди силно благо за његов откуп. Народ благосиља његову душу и тело.
- Очева клетва: неће имати гроба и наследника, умреће борећи се на турској страни. Благослов цара Уроша: лице ће му светлети на дивану, сабља сећи на мејдану, неће бити већег јунака од њега, име ће му се спомињати док буде сунца и месеца.
- Дуго издржава без воде. Физички јак и бистар. Довитљив.
- Писар цара Душана, чита тестамент. Поштује књиге староставне, правду, племенитост и основна начела средњовековног витештва.
- Марко није пијаница, јело и пиће су извор његове огромне снаге. Испија вино пред сваку кавгу или борбу. И Ахил на исти начин прикупља снагу.
- Не треба му прилазити ако је љут и пијан, неко ће тада страдати.
- Најчешће се бори у гори, то је станиште природних сила и митских бића.
Шарац је видовит и бржи од виле.
Може да лети. Говори.
Има позлаћене узде.
Прелази Дунав. Пије вино.
Шарен је као говече. Коњ је главни атрибут владара и ратника.
Прескаче коње и јунаке. Може да прескочи и девет планина, обилази Земљу од изласка до заласка сунца.
Када Марко наљути свог верног друга, Шарац је толико брз да постаје прамен магле. Из копита сева ватра, из ноздрва пламен.
Марко разговара са њим као са себи равним.
Након победе, противничку главу баца у Шарчеву зобницу.
Покрива га суром међевином.
Пиштањем обавештава Марка да се противник приближава. Само Марку дозвољава да га јаше.
МАРКО И МАЈКА ЈЕВРОСИМА
Марков највећи ослонац и саветник. Мајци верује и уважава њене речи.
Заједно пију вино.
Обећава мајци да ће престати да ратује и убија, постаће пољопривредник и ратар. Ипак, обећање не испуњава, не може да води миран живот.
Заклиње га да не убија на дан славе, јер га од тог греха ништа неће опрати. Јевросима брине за душу свога сина.
Не плаши се свог сина, има велики утицај на њега.
Једина која може да га критикује.
Марков најбољи помагач.
МАРКО И СУЛТАН
Иако је главни мегданџија турског султана, Марко не слуша султанове заповести. Пије вино током Рамазана, игра коло уз жене, носи зелену доламу, приморава хоџе и хаџије да пију током Рамазана. Своје понашање правда речима да он није муслиман, али да му част не дозвољава да пије сам. Султан се плаши Марка, чак му и плаћа вино. Марко се никоме није покоравао. Султан и Марко имају чудан однос. Султан годинама држи Марка у тамници, а Марко је убио на хиљаде турских поданика. Марко је дотерао цара до зида, а цар је задрхтао од Марковог беса. Марко истовремено помаже и доноси штету турском султану. Пошто Марко може да стигне сваког противника, султан моли Краљевића за помоћ. Турска империја често зависи од Маркових способности. Марко често мрзовољно и бахато одговара цару. Поставља услове, сам одлучује када ће кренути у поход. Један другом су потребни. Марко од султана добија печат ''да га нико не погубит не смије док честитог цара не запита''.
СМРТ МАРКА КРАЉЕВИЋА
Марко и Шарац су 106 година провели заједно. Наговештај неког зла су сузе и посртање верног коња. Марко не може да умре од руке неког јунака или оружја, само од Бога. У бунару је видео своју смрт, плаче пошто му се још живи, иако (народна књижевност каже) је имао 300 година.
Зато се Марко припрема за крај. Шарцу је одсекао главу, не жели да такав коњ доспе у турске руке. Сахрањује га као члана породице. Сабљу је поломио, копље сломио, буздован бацио у море. Оставља три кесе блага - за сахрану, задужбину и хендикепиране.
Цео свет мисли да Марко спава, а у ствари је мртав. Плаше се да га пробуде.
Тело је пребачено у Хиландар, на Свету гору.
Предања наводе још неке начине на које је Марко изгубио живот. У селу Ровине га је убио каравлашки војвода Мирчета златном стрелом. Други кажу да се Шарац заглавио у блату током битке, па су обојица пропали. Трећа верзија је да му се Бог смиловао након једне изузетно крваве битке, па је Марка и Шарца пренео у некакву пећину, у којој сад обојица живе. Постоји и верзија да је побегао у пећину када је први пут видео пушку. Радознало је испробавао ватрено оружје и пробио свој длан. Тада је рекао: ''Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољег јунака.''
 |
| ''Смрт Марка Краљевића'' Новак Радонић |
Провери шта си запамтио/ла: Квиз
КВИЗИС Марко Краљевић
Сјајна презентација Бранке Трифуновић Циклус епских песама о Марку Краљевићу
Извори: ''Антологија народних јуначких песама'' Војислав Ђурић; ''Марко Краљевић'' Марко Алексић; ''Софијине мудролије с Марком Краљевићем'' Александра Михајловић
Коментари
Постави коментар