Марко Краљевић као историјски јунак

 

Право име Марка Краљевића било је Марко Мрњавчевић. Рођен је између 1335. и 1340. године. Син краља Вукашина Мрњавчевића и краљице Јелене, имао је браћу Андрејаша, Иваниша, Дмитра, као и сестру Оливеру.

Породица Мрњавчевић потиче из Херцеговине. Свој успон дугују ратничкој вештини и војним походима. 

Верује се да је Марко као дечак и део нижег племства присуствовао крунисању цара Душана, као и да је боравио на Душановом двору, где је стицао образовање и учио ратничке вештине.

Марко Мрњавчевић

Вукашин Мрњавчевић

Грб Мрњавчевића

По народном предању, женска фигура представља вилу Равијојлу, а двоглави орао Вукашина и Угљешу Мрњавчевића. 

Вероватније је да је женска фигура царица Јелена, жена цара Душана. 

У нашој народној традицији ова породица није на добром гласу (осим Марка, зато му је у народним песмама презиме промењено). У народу се причало да је цар Душан преминуо на територији краља Вукашина, а пошто су се Мрњавчевићи успешно снашли након цареве смрти, нетрпељивост према њима је све више расла.  

КАКО ПОСТАТИ ВИТЕЗ

1. Мораш да будеш храбар, снажан, частан, моралан, заштитник нејаких, спреман да жртвујеш живот за идеале.

2. Новац и материјалне ствари ти ништа не значе.

3. Потребна опрема: грудни оклоп, панцирна кошуља, металне рукавице, штитници за ноге, шлем.

4. Оружје које мораш да поседујеш: мач, копље, буздован, бодеж.

5. Обавезан је посебно храњен и увежбан коњ за битку, велики и јак.

6. Важан услов је и добро образовање. Дакле, мораш бити добар јахач и имати лепе манире. Прво, са 14 година, постајеш штитоноша искусном витезу. Онда учиш основне вештине: јахање борбеног коња, гађање из лука, мачевање, гађање копљем, бацање топуза, рвање. Витез постајеш између 18. и 21. године. Ипак, није све у мишићима. Мораш да савладаш писање и рачунање, неки страни језик. Док се коњ одмара, ти ћеш читати филозофске и религијске књиге. 

7. Витез поштује Бога, воли своју жену и брани своју домовину.

8. Суштину витештва можемо пронаћи у речима Маркове мајке Јевросиме: 

''Немој, сине говорити криво,

Ни по бабу, ни по стричевима;

Већ по правди Бога истинога.

Боље ти је изгубити главу:

Него своју огрјешити душу!''

У средњем веку, мушкарци су време проводили у лову или на витешким играма. Даме су уживале у музици, читале су и везле. Читање је било популарно међу српском властелом. 

Вукашин Мрњавчевић се крунисао за краља 1365. године. Цар Урош Нејаки је дао благослов и Вукашин постаје његов савладар. Први подаци о Марку потичу из 1371. године. У народним епским песмама Вукашин је оптужен за смрт цара Уроша. То не може бити тачно јер је цар Урош преминуо након Вукашина, који је погинуо у Маричкој бици. Током једне битке краљ Вукашин је поразио Николу Алтомановића, кнеза Лазара и цара Уроша. Након тога је Вукашин чак и заробио цара Уроша. Касније су изгладили односе. 

За разлику од брата, Угљеша Мрњавчевић је упамћен као позитиван јунак. Након супругове смрти, Маркова мајка Јелена се замонашила. Добила је име Јелисавета, а негде се спомиње и Јефросина. Очито смо одатле добили верзију имена Јевросима. Када удовица оде у манастир, то је знак да више не жели да се удаје, али не и да се одриче или повлачи из свакодневног живота. Краљица Јелена је наставила да се појављује у јавности у раскошној одећи. Носила је тада круну на глави, ковала је новац са својим именом и титулом. 

МАРКОВ ПРИВАТАН ЖИВОТ

Супруга Јелена била је ћерка Душановог генерала Прељубе. Да ли због очевог имена, али је млади пар имао проблема у браку, наводно због Јеленине прељубе. Млади краљевић је имао право да казни своју жену, али то ипак није урадио (сазнај ко је Бановић Страхиња). Након развода, Марко се оженио Теодором Шубић. Занимљиво је да се Марко након другог развода помирио са првом супругом. 

Сматра се да није имао потомака, као ни његова браћа. Постоје неки подаци да је можда имао ћерку са првом супругом (Јелена је имала ћерку Ирину у другом браку, можда је Маркова). Пошто су деца након развода остајала код оца, ово би био неки реалан разлог за помирење некадашњих супружника. 

МАРКО КАО ВЛАДАР

Марко Мрњавчевић је водио другачију политику од свог оца. Неговао је добре односе са другим великашима и феудалцима. Владао је у Прилепу (Македонија).

Верује се да је Марко постао турски вазал око 1385. године.

Када је кнегиња Милица прихватила турско вазалство 1390. године, нигде се није споменуло Марково име. Није га било ни међу Србима који су бранили државу на Косову, али ни међу онима који су као вазали морали да се боре против својих сународника и да сарађују са Турцима. 

МАРКОВА СМРТ

Погинуо је 17. маја 1395. године на Ровинама, у Панонској равници.

Маркове последње речи је упамтио деспот Стефан Лазаревић:

''Ја кажем и молим Господа да буде хришћанима помоћник, а ја нека будем први међу мртвима у овом рату.''

Не зна се где је сахрањен. Исту судбину су доживели и остали мушки чланови његове породице. Сви су погинули далеко од куће и не зна им се гроб. По предању, Марко нема надгробни споменик. 

МАРКОВ МАНАСТИР И ФРЕСКА

Веровало се да се гроб највећег јунака наших епских песама налази у Марковом манастиру. Манастир је оштећен крајем 19. и почетком 20. века па је даља потрага за гробом обустављена.

На фресци је Марко приказан као коњаник са шлемом и буздованом шестоперцем у руци. Фреска је настала око 1377. године, по налогу самог владара. Ова слика је послужила за креирање лика Марка Краљевића. Главно витешко оружје је мач, а не буздован. Ипак, у песмама Марко прво користи буздован. Чак је и Шарац приказан на фресци. Занимљиво је да су приказане мајка и (вероватно) сестра, али не и жене. 

МАРКОВ УТИЦАЈ

Прилеп

 Могуће је да су први стихови о Марку Мрњавчевићу (Краљевићу) настали док је био жив.

Седамдесетих година 14. века формира се његов лик у усменом предању.

Док се култ кнеза Лазара ширио у цркви и међу крупном властелом, Марков се развија у обичном народу. 

Марко Краљевић је национални херој у Бугарској, Македонији и Хрватској. Бранислав Нушић је чуо доста песама и предања међу Албанцима у Битољу и Приштини. Његово име је допрло и до Словеније, Пољске, Италије и Украјине. У песмама из Македоније Турчин никада није Марков побратим, док у нашим песмама има таквих момената. 

ПРЕДАЊЕ И ИСТОРИЈА

НАРОДНА ЕПСКА ПЕСМА	ИСТОРИЈА
Новак ковач кује Марку сабљу.	Нема података да је Марко срео Новака ковача, као и да му је Новак исковао мач. Новак вероватно представља најпознатијег котарског мачара тог времена.
бег Костадин	Константин Драгаш
супруга Јелица, Јелена, Анђелија	супруга Јелена
стричеви Гојко и Угљеша	Гојко не постоји
Сибињанин Јанко	Јанош Хуњади
Андријаш је једини брат који се спомиње у песмама	Имао је три брата

Извор: ''Марко Краљевић'' Марко Алексић