Сава Мркаљ

Рођен је 1783. године на Кордуну. Учио је филозофију и математику у Загребу и Пешти. Говорио је француски и немачки језик, одлично владао латинским, познавао грчки и хебрејски. Радио је као учитељ по селима. Био је један од најученијих Срба свог времена, доктор филозофије, астроном и математичар. 

У Будиму 16. септембра 1810. године објављује ''САЛО ДЕБЕЛОГА ЈЕРА ЛИБО АЗБУКОПРОТРЕС'', књигу од 18 страна. Азбукопротрес значи земљотрес. Из старе (црквене) азбуке избацује 16 слова (знакова), сматрајући их непотребним. Ствара нову азбуку од 29 слова. Ова књига је одушевила Вука Караџића и Јернеја Копитара.

Духовито, у стиху, даје објашњење за избачена слова. Сматрао је да од дебелога јера никад никакве потребе нисмо имали. Пошто су деца учила да читају три-четири године, веровао је да ће им ова реформа олакшати школовање. Први је споменуо Аделунгово начело ''Пиши као што говориш''. Истицао је да сваки глас треба да има свој знак. 

Иако су његов рад ценили Вук и Копитар, црква је одбијала било какве промене у нашем језику. Нико није смео да прихвати нову азбуку како се не би замерио моћној цркви. Забрањено је штампање књиге. Мркаљ се након тога замонашио, пише и даље али се након неколико година, разочаран, одриче своје реформе. 

Нема много података о Савином животу, неки су и непоуздани. Знамо да је писао песме. У једном манастиру је оптужен да свештенике зове воловима и магарцима, да се потукао. Оптужбе су биле лажне. Владика је након тога замолио братство да буду пажљиви према Сави. Ипак, лишен је чина и напустио је манастир. Лутао је по Балкану, радио као учитељ да би преживео. Молио је да га опет приме у манастир. Подаци кажу да је био отпуштен из чак три манастира због свог понашања. Радио је једно време и као приватни учитељ у Шапцу. Редовно се дописивао са Вуком Караџићем. Хапсили су га, затворски доктор манифестује манију гоњења. Очито та дијагноза објашњава његово насилничко понашање. У пар наврата се потукао са колегама учитељима или монасима, једног је озбиљно ранио. Због овога ниједан манастир није хтео да га прими како би се лечио и одмарао.

Последње године живота проводи у бечкој душевној болници. Било је дана када ништа није могао да чује и да изговори. Вук Караџић га редовно посећује, комуницирају путем бележака. Вуку поверава и рукописе песама. Умире 1833. године.

Дакле, први реформатор наше азбуке је Сава Мркаљ, не Вук Караџић.