Рускословенски језик

''Сеоба Срба'' Паја Јовановић

Због учешћа на страни Аустрије током аустријско-турског рата, народ, да би побегао од турске освете, креће у велику сеобу 1690. године. Предвођени патријархом Арсенијем III Чарнојевићем, велики део српског свештенства и народ насељавају просторе северно од Саве и Дунава, све до Будима. То је данас Војводина и део Мађарске. Калуђери и свештеници су и даље преписивали књиге и писали српскословенским језиком.

Иако им је хабзбуршка власт обећала силне привилегије, српски народ је био изложен верском и политичком притиску. Хабзбурзи су желели да покатоличе досељени народ, нису дозвољавали школовање на српском језику. Било је потребно да се пронађе неко решење. Српски митрополит се обраћа Русији за помоћ.

Зашто баш Русија? Знамо да су Руси православци као и ми, наше свештенство је веровало да ће уз њихову помоћ сачувати своју веру и културни идентитет. Из Русије стижу учитељи Максим Суворов, који у Сремским Карловцима отвара ''Славјанску школу'' 1726. године. Након њега Емануил Козачински 1733. године, са неколико руских учитеља, оснива ''Латинску школу''.

Добијамо РУСКУ редакцију старословенског језика која се зове РУСКОСЛОВЕНСКИ језик.

Сремски Карловци

Рускословенски језик брзо потискује српскословенски и постаје књижевни језик српских писаца и службени језик цркве. Тим језиком се, уз мале измене, служи и данас у нашој цркви.

ДЕЛА: ''Плач Сербији'' Захарија Орфелин, ''Бој змаја с орлови'' и ''Историја разних славенских народов'' Јован Рајић.