Песник Сима Милутиновић Сарајлија, породични пријатељ, пророковао је да ће мали Јова бити песник.
Школовао се у Халашу, Пожуну (Братислави), Пешти, Прагу и Бечу.
У Бечу је упознао Светозара Милетића, Ђуру Јакшића и Бранка Радичевића.
Песма ''Светли гробови'' написана је након смрти Ђуре Јакшића.
Након смрти жене и деце окреће се писању. За њега, као доктора, био је велики ударац што није могао да излечи своју породицу од туберкулозе. Прихватио је дадиљине ћерке као своје, али су и те две девојчице умрле.
Преводио је Шандора Петефија, Гетеа, Хајнеа, Пушкина, Љермонтова.
Никола Тесла га је сматрао највећим српским песником. Срели су се 1892. године када је Тесла кратко боравио у Београду. Јован пише стихове у Николину част. Никола је био ганут до суза, љуби Змајеву руку. По повратку у Америку, Тесла преводи неколико Јовановићевић песама. Захваљујући Тесли, Змај је био једини српски песник, поред Вука Караџића, чије песме су Американци могли да читају још за Змајева живота. Змајеви стихови ''Поздрав Николи Тесли'':
''Не знам шта је, јел суштина
ил то чини само мисо'
чим смо чули: долазиш нам,
одмах си нас електрис'о!''
Био је први потпредседник Српске књижевне задруге и аутор њиховог грба.
У његову част установљене су Змајева награда за поезију и Змајеве дечје игре у Новом Саду.
Змај о Бранку Радичевићу: ''Ишао сам у кафане и гостионице где он сеђаше, седао сам близу њега, уплетао се у разговор, грохотом се смејао његовим досеткама и шалама, покушавао да и сам избацим коју, али ми све би узалуд. Никада Бранко озбиљније не скрену пажњу на мене, никада не проговори правце са мном, сем што ми један једини пут рече две речи, које су таке да их не могу поновити у јавности.''
Прва Змајева објављена дечја песма била је ''Гаша'', у ''Школском листу'' 1858. године.
Био је и драматург Народног позоришта у Београду, редовни члан Српске краљевске академије.
Иако делује чудно, Змај је био и успешан проводаџија.
Извор: Политикин забавник
Коментари
Постави коментар