Почетак словенске писмености. Ћирило и Методије.

Већина европских језика чини ИНДОЕВРОПСКУ језичку заједницу, а сви ти језици развили су се из ПРАИНДОВЕРОПСКОГ језика.

Претпоставља се да су Словени, пре сеоба, живели на територији између Дњепра на истоку и Одра на западу. Први језик свих Словена називао се ПРАСЛОВЕНСКИ језик.

Између 5. и 7. века Словени напуштају своју прапостојбину у потрази за бољим животним условима. Насељавају велики део Европе и том приликом се деле на три словенске заједнице. Самим тим добијамо и три групе словенских језика.

ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ:

- руски језик

- белоруски језик

- украјински језик

ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ:

- чешки језик

- пољски језик

- словачки језик

- лужичкосрпски језик

ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ:

- српски језик

- хрватски језик

- словеначки језик

- македонски језик

- бугарски језик

- старословенски језик

Наши преци су били пагани (веровали су у више богова) и нису имали своје писмо. У том периоду културни језици Европе били су грчки и латински. На њима су писане књиге, њима се служило и проповедало у црквама. Словени су морали да бирају између грчког и латинског утицаја, Цариграда и Рима, два центра хришћанства. Словени нису знали ни грчки ни латински.

Растислав

Кнез Растислав, владар Велике Моравске (данашња Чешка), желео је да се хришћанство у његовој земљи шири на словенском језику. За помоћ је замолио византијског цара Михаила III. Моравској су потребни учитељи који ће на словенском језику проповедати Јеванђеље.

Цар Михаило 863. године шаље два учена Грка, браћу Константина (Ћирила) и Методија.

Два брата су била родом из Солуна. Добро су познавали језик околног словенског становништва што им је омогућило лакши рад. Ћирило је припадао интелектуалној елити византијске престонице. На високој школи у Цариграду студирао је уз богословске науке и све основне античке дисциплине, читао је и преводио Хомера и друге античке писце и филозофе. Једно време је радио као библиотекар патријаршијске библиотеке у Светој Софији, затим је предавао филозофију. Старији брат Методије је једно време био византијски намесник у некој словенској области, а затим се замонашио и постао игуман манастира. Просветитељски рад их шаље на пут.

Ћирило и Методије

Ипак, браћа нису могла тек тако да крену у мисију. Ћирило је прво створио словенску азбуку и почео на словенски језик да преводи Јеванђеље. Прва словенска азбука зове се ГЛАГОЉИЦА. Састављена је по угледу на грчко курзивно писмо, са малим утицајем источних писама (коптског, арапског, јерменског). Настала је од глагола ''глагољати'' - говорити.

Глагољица

Преводом Јеванђеља, солунска браћа креирају први књижевни словенски језик СТАРОСЛОВЕНСКИ.

На тај начин, Словени у 9. веку постају хришћани и писмени.

Старословенски језик је био четврти језик на ком се могла читати Библија, после хебрејског, грчког и латинског. Њиме се само богослужило, није се говорило.

Старословенски језик је био у употреби од 9. до 12. века.

Немачком свештенству се није допао рад Ћирила и Методија. Није им одговарало да словенски народи не буду под утицајем латинске културе. Након смрти својих учитеља, ученици Ћирила и Методија беже у Јадранско подручје и Бугарску, ширећи писменост и на тај начин. На двору бугарског цара Симеона налазе уточиште. Ученици (предање каже да их је било пет), састављају ново писмо. Тако настаје ЋИРИЛИЦА, у част драгог учитеља Ћирила. Ово писмо је настало по узору на грчко унцијално писмо. У раду се истичу Климент и Наум.

Ћирилица

Климент

Наум

Временом ћирилица потпуно потискује глагољицу. У 12. веку је потпуно овладала у српској држави Рашкој.

Један од најстаријих списа из тог периода је ''О писменима'' (словима) Црнорисца (калуђера) Храбра. Датира са краја 9. и почетка 10. века.