''Жене су унеле више благости и углађености међу људе него сви моралисти овог света.'' Јован Дучић

 

Софија и Лав Толстој

У браку су били 48 година. За то време је Лав написао нека од својих најзначајнијих дела. На дан венчања, младожења је младој супрузи дао да прочита свој дневник, тачније делове о младалачким љубавним пустоловинама. Обећао јој је да ће се променити, обећање је испунио. 
Водили су миран живот на великом имању, сви конци су били у Софијиним рукама. Осим што је играла улогу мајке и домаћице, као секретарица је сређивала рукописе свог вољеног. ''Рат и мир'' је преписала чак седам пута. 
Толстој је чудно почео да се понаша пред крај живота. Желео је све што има да поклони, престао је да верује у материјално. Крајем октобра 1910. године укрцао се у један воз. Нашли су га на железничкој станици Астапово, где је након неког времена и преминуо.



Ана и Фјодор Достојевски

Почетак љубавне приче између Ане и Фјодора може да се преточи у један филм (погледати том приликом филм ''Алекс и Ема''). Ана Сниткина имала је 20 година када је као стенограф помагала Достојевском у креирању романа ''Коцкар''. Месец дана су свакодневно сарађивали. Писац је будућу супругу једног дана питао шта би млада жена, у измишљеној причи, одговорила када би јој старији сликар изјавио љубав. Ана је одговорила: ''Рекла би му да и она њега воли''. Фјодор ју је запросио, иако је био старији 25 година. Ана му је помагала да боље разуме женску психологију у изради женских ликова. Са њим је пролазила и добро и зло. Пратила га је у изгнанству, радила као секретарица, организовала објављивање књига. Пошто је Фјодор био страствени коцкар, бринула се и новцу како би породица опстала. Након смрти свог вољеног, Ана је наставила да брине о његовим делима. Издавала је романе, одржавала музеј. Никада се није преудала иако је у тренутку смрти свог мужа имала 35 година. 

Нора Барнакл и Џејмс Џојс

Верује се да је 16. јуна 1906. године Џојс успео да изведе своју будућу супругу Нору на састанак. Није ни чудо што је баш тај датум окосница романа ''Уликс''. Брак је опстао иако су им личности биле потпуно другачије. Нора је била Џејмсова муза до краја живота. Заједно су напустили Ирску. Писма која су размењивали била су пуна страсти, а често је долазило до свађа и кратких растанака. У каснијим годинама Џејмс је све више пио и трошио новац, дела су му била неразумљива. Нора умире десет година пре свог вољеног. Остала је главна инспирација за многе женске ликове у Џојсовим романима.

Јелена и Михаил Булгаков

Јелена је због писца напустила супруга, иако је покушала да игнорише варнице и љубав која се родила између њих. Редовно је водила дневник па данас имамо информације из живота аутора романа ''Мајстор и Маргарита''. Јелена је прекуцавала све рукописе и бринула о финансијама. Писац је узвратио тиме што је вољену овековечио у свом најпознатијем делу. Јелена је успела да сачува ''Мајстора'' од Стаљинове тираније, Булгаковљева дела су за живота била забрањена и уништавана. ''Мајстор и Маргарита'' је објављен 20 година након Михаилове смрти, захваљујући Јелени. У писму брату каже: ''Чиним све што је у мојој моћи како се не би изгубио ниједан редак који је он написао.''

Зелда и Скот Фицџералд

Упознали су се на једној забави док је Скот још био војник. Дуго јој се удварао и освајао. Почетак њихове љубавне приче била је инспирација за роман ''Велики Гетсби''. Скот се заљубио у Зелдин слободан дух и жељу да све искуси и проба у животу. Због Зелде је измењен лик Розалинд у роману ''С оне стране раја''. Чак је и у дело ''Лепи и проклети'' унео делове Зелдиног дневника. Велику љубав пратила су неверства, опијања и свађе. Зелдино душевно стање се полако погоршавало. Имала је неколико нервних сломова након којих би боравила, све дуже, у душевним болницама. Љубав су дотукли одвојеност, нове љубавнице, јавни испади писца. Зелда је надживела Скота.




Вера и Владимир Набоков

Вера је једног дана из корпе извадила нагореле странице рукописа. Била је то ''Лолита''. Осим што је спасила кључно дело свог супруга, прекуцавала је и уређивала његове рукописе, била помоћник, агент, возач. Упознали су се када је Владимир био већ признат писац. Наредних 66 година се нису раздвајали, а Владимир је сва своја дела посветио вољеној. Вера је желела да постане писац али је веровала да сву своју пажњу треба да усмери ка генијалности свог супруга. Због тога се одрекла своје каријере и бавила се разним пословима како би омогућила новац (ово нас подсећа на животну причу Виде и Милоша Црњанског). Вера је чак са собом носила и пиштољ како би штитила Владимира на јавним местима, у једном интервјуу је признала да супругу сецка храну у тањиру.


Љиљана и Борислав Пекић

Иако је знала да Пекић већ дуго носи жиг противника режима, Љиљана није одустала од њега. Прво ју је одушевила његова појава, а затим и дела која је прва читала. Борислав је пет година провео у затвору, сматран је антикомунистом. Љиљана га је чекала. Плашећи се да Пекићева дела неће видети светлост дана, као архитекта је издржавала породицу. Преселили су се у Лондон, писање је и даље било у центру пажње. Након пишчеве смрти, Љиљана је наставила да брине о његовим делима. Нашла је велики број магнетофонских трака на којима је Борислав снимао нацрте за нове књиге, као и белешке за роман ''Златно руно''. Уз помоћ ћерке, уз велики труд, изборила се да обимна грађа њеног супруга буде доступна читаоцима. Једном је изјавила да је у његовој љубави и преданости писању нашла и свој животни циљ.

Мирјана Миочиновић, Паскал Делпеш и Данило Киш

Мирјана и Данило су били у браку од 1962. до 1981. године. Она је данас судска заштитница његових ауторских права, посветила се Даниловој заоставштини и приређивању сабраних дела. Омогућила је увид у интимне пишчеве предмете: личну библиотеку, уметничке слике, цртеже, породична документа, награде и одликовања. Киш у Паризу 1981. године упознаје студенткињу књижевности Паскал, која му постаје животна сапутница до последњег дана. Паскал је преводила многа Кишова дела на француски језик, а сачуване приватне преписке је поклонила архиву Српске академије наука и уметности.



Коментари