Јован Стерија Поповић

Јован Стерија Поповић родио се 1. јануара 1806. године у Вршцу. Отац Стерија, по националности Грк (Стерија на грчком значи звезда), био је трговац. Мајка Јулијана била је ћерка познатог сликара Николе Нешковића.

Због слабог здравља, није могао да се игра са децом па је, уз мајку, посматрао своје вршњаке. Извори кажу да му је лева рука била ''сува'', односно парализована, као последица шлога у раном детињству. Мајка изненада умире. Отац није подржавао Јованову жељу да се школује, али је син био упоран.

Родна кућа у Вршцу

Образовао се у Вршцу, Сремским Карловцима, Пешти, Темишвару. У Пешти посећује театар, гледа најбоље мађарске глумце и заљубљује се у позориште. 

Завршио је права у Кежмарку (Словачка). Стерија није био само писац, већ и професор латинског језика, професор природног права, адвокат, начелник Министарства просвете, главни организатор средњошколске наставе. Због чега нам је важан Јован Стерија Поповић? Учествовао је у оснивању Ученог српског друштва, Академије наука, Народне библиотеке, Народног музеја, првог београдског театра, написао више школских уџбеника и закона.

Лицеј

Народни музеј

Српска академија наука и уметности

Због сукоба са политичарима, незадовољан приликама у Србији, враћа се у Вршац. Касно се жени, 1850. године. Усамљен, повучен, дубоко разочаран у живот и људе, умире у Вршцу 1856. године. 

Осим што је био драмски писац, писао је и романе, песме, критике, филолошке расправе. 

Дела: ''Роман без романа'', ''Лажа и паралажа'', ''Кир Јања'', ''Покондирена тиква'', ''Зла жена'', ''Женидба и удадба'', ''Београд некад и сад'', ''Родољупци'', ''Смрт Стефана Дечанског'', ''Даворје''.

Био је противник реформе језика Вука Караџића, сматрао је да народни језик не треба да буде књижевни, иако је у својим делима користио народни језик. 

Од 1956. године у Новом Саду се одржава фестивал ''Стеријино позорје'' на којем учествују позоришта из целе Србије. Овај фестивал додељује награде за најбољу представу, глумца, глумицу, режију, текст, костим, итд. 

О првом театру https://www.youtube.com/watch?v=3jwIFIgcMOg

Одломак из драме Милована Витезовића о Вуку и Стерији http://www.politika.rs/scc/clanak/349238/Sterija-i-Vuk-macevanje-jezikom

''Покондирена тиква''

Књижевни род: драма

Књижевна врста: комедија

Написана 1830. године, објављена осам година касније. Позоришна премијера била је 1840. године у Загребу. 

''Ја на моду нимало не вичем, него на злоупотребленије, на претеривање или, како ви зовете Ubertreibung. То је, фрајлице, оно што се искорењивати мора и што ја опорочавам, а не мода. Што се пак Јелице и Феме тиче, и ту ми замерити не можете, јер ја чиним моју дужност. Видите, фрајлице, ја дођем, на пример, к вами на посјешченије, ви ми таки почнете уши набијати како вас је шнајдер преварио, није вам начинио хаљину по последњем журналу. Како се онај и онај грубо показао, у комплименту два прста фалио од мере; како је нека другарица на балу намештала локне, у игри изгубила такт, и овакове ствари тисућама. На овакав разговор шта знам друго радити него смејати се, а смејати се без вас, било би од мене грубијанство; морам и вас, као што ви зовете, унтерхалтовати, и тако, унтерхалтујући вас и преповедајући што сам којегде чуо и видио, изилази Покондирена тиква.''

Извор: Политикин забавник