Рођен 30. новембра 1835. године као Семјуел Ленгхорн Клеменс, у месту Флорида, савезна држава Мисури. Био је шесто од седморо деце сеоског трговца Џона Маршала Клеменса и његове супруге Лемптон Клеменс.
У четвртој години се преселио у град Ханибал. Тај исти градић на Мисисипију биће инспирација за измишљени Сент Питерсбург у којем су живели Том Сојер и Хаклбери Фин.
Отац умире 1847. године од упале плућа. Семјуел напушта школу, постаје штампарски шегрт како би издржавао породицу. Након завршеног заната, постаје словослагачки калфа и писац мањих прилога у часопису ''Ханибал џорнал''. Са 18 година напушта Ханибал, као графичар ради у Њујорку, Филаделфији, Сент Луису и Синсинатију. У вечерњим часовима посећује библиотеке, уверен да ће читањем доћи до великог броја података које није добио у школи.
У 22. години се враћа у Мисури. Постаје кормилар на једном пароброду. Придружује му се и млађи брат Хенри, који, нажалост, гине после три месеца у експлозији парних котлова. Семјуел је братову смрт сањао месец дана пре.
Учествује као добровољац у Америчком грађанском рату. Након рата је радио у руднику сребра, па као новинар. Живот наставља у Сан Франциску, постаје озбиљан новинар, објављује и прве приповетке. Писао је путописе током обиласка Хаваја, Европе и земаља Блиског истока. Све путописе је касније објавио у књизи под занимљивим називом ''Наивчине у иностранству''.
Када је први пут угледао фотографију Оливије Лангдон, заљубио се на први поглед. Венчали су се 1870. године. Ливи се никада није у потпуности опоравила од дечије парализе коју је, као мала, прележала. Иако је могла да се креће, била је инвалид. Млади брачни пар је прво живео у Бафалу, ту им је преминуо деветомесечни син Лангдон.
Породица се сели у Хартфорд. Рађају се Сузи, Клара и Џејн. Поред деце, ничу и ''Доживљаји Тома Сојера'' 1876. године, ''Краљевић и просјак'', ''Доживљаји Хаклбери Фина'', ''Јенки на двору краља Артура''.
 |
| Марк и Оливија |
Ћерка Клара је живела у Европи са супругом. Семјуел остаје сам. Пред смрт успева да доврши грађу за своју аутобиографију. Годину дана пред смрт, писац је изјавио:''После тешких и незаслужених патњи, отишла је она која је била живот мога живота.''
''Дошао сам с Халејевом кометом 1835. године. Она се поново појављује идуће године и ја се надам да ћу с њом и отићи. Биће то највеће разочарање у мом животу ако не одем с Халејевом кометом. Убеђен сам да је Свевишњи рекао: 'Те две непредвидиве наказе дошле су заједно и заједно морају да оду.'''И заиста, само један дан пре пишчеве смрти, Халејева комета се појавила. Срце га након дужег боловања издаје и он умире 21. априла 1910. године.
''Био је један човек, капетан Исаија Селерс, који је јављао новости са реке листу 'Њу Орлеанс Пикејн'. Он није имао књижевних склоности ни способности, а обично је бележио кратке чланке и вести о реци и потписивао их са МАРК ТВЕН... У време кад је телеграф донео вест о његовој смрти, живео сам на обали Пацифика. Био сам неискусни новинар и требало ми је нешто као 'ном де гер' (ратно име). Зато сам запленио напуштено име старога поморца и учинио све што сам могао да остане оно што је било у његовим рукама - знак, симбол и гаранција.''Да ли сте знали да су Марк Твен и Никола Тесла били добри пријатељи? Мали Никола је у Смиљану читао Твенове романе у болесничкој постељи, хумор му је помогао да оздрави. Касније, у Америци, упознаје писца:
''Била су то прва дела Марка Твена којима вероватно дугујем чудесно опорављање које је уследило. Двадесет пет година касније, када сам упознао господина Клеменса и када смо постали пријатељи, испричао сам му то своје искуство и са запрепаштењем сам гледао тог великог мајстора смеха како плаче."
 |
| Марк Твен у Теслиној лабораторији |
''ДОЖИВЉАЈИ ТОМА СОЈЕРА'''
Књижевни род: епика
''Готово све пустоловине забележене у овој књизи збиља су се и догодиле. Све она чудна празноверја о којима се у књизи говори били су распрострањени међу децом и робовима на америчком Западу, у оно доба када су се одигравали догађаји који су овде описани. Књига је углавном намењена забави дечака и девојчица, али може послужити и одраслима да се њоме на пријатан начин подсете на оно што су они сами некада били, шта су осећали, мислили и говорили, и у какве су се све необичне и настране подухвате упуштали, понеки пут.“
Људи из Твеновог живота били су инспирација за јунаке романа.
Џо Харпер је у ствари Твенов пријатељ из детињства, Џон Бригс. Џон је био годину дана старији од Марка. Са 14 година је почео да ради у фабрици дувана, касније је постао копач злата и послован човек.
 |
| Права кућа Ане Лоре Хокинс, данас познатија као кућа Беки Тачер |
 |
| Позната тараба |
 |
| Пећина се налази два километра од Ханибала. Прво се звала ''Симова пећина'', данас је то ''Пећина Марка Твена'' |
Коментари
Постави коментар