''Сумњиво лице'' Бранислав Нушић

 

Комедија ''Сумњиво лице'' написана је 1887. или 1888. године. Ипак, у позоришту је приказана тек четрдесетак година касније, 1923. године. Зашто је то тако? Објашњење ћемо наћи у сећањима нашег комедиографа.

Млади Бранислав Нушић је однео рукопис управнику ''Краљевског српског народног позоришта'' Милораду Шапчанину на читање. Управник је радо примио талентованог младића, чије дело се већ играло у позоришту, уз обећање да ће брзо прочитати и размотрити текст. Нушић добија позив за нови састанак након неколико дана. 

''Читаоцима не може бити познато осећање младог писца кад пође да чује судбину свога комада. Нечега сличнога, можда, има у осећању младе девојке приликом првога виђења са оним који би хтео да је проси. Разуме се некад, када том виђењу нису претходили многобројни рандевуи и опширна коресподенција. Једно неодређено и нејасно узбуђење носило ме је уз многобројне степенике у Народном позоришту, у канцеларију управникову, која је тада била горе, под кровом, иза данашње треће галерије. Ја сам, прескачући по три степеника, замишљао свој комад већ подељен, видео сам већ пробе, многобројне пробе, главну пробу, видео сам публику у ложама и партеру и очекивао сам са стрепњом да се да први знак и да се дигне завеса. Све сам ја то преживео пењући се уз сто и двадесет и седам степеника, колико их је управо било одоздо па до управникових врата. Овај тачан број степеника су утврдили заједничком сарадњом млади и безнадежни писци.''

Шапчанин љубазно дочекује Нушића:  ''Прочитао сам ваш комад и, могу вам рећи, свиђа ми се!Има извесних грубости, које би се дале и ублажити, али углавноме је добра ствар и свиђа ми се. Ја мислим да би имала лепога успеха и на позорници. Али, ја вам, млади човече, саветујем, да узмете овај рукопис, да га однесете кући и да га спалите у фуруни!''

Шта је био разлог за овакве речи, питамо се? Веровали или не, реч династија, која се помињала неколико пута у овој комедији. Шапчанин је објаснио Нушићу да је династија светиња (тих година влада династија Обреновић, тачније краљ Милан), све државне установе, па и позориште, морају бити одане краљу јер су и створене захваљујући династији. Управник је имао разумевања за младост, па је још једном посаветовао Бранислава да спали комад како не би имао проблема. 

Нушић разочарано одлази кући. Ипак, није имао срца да уништи проблематични рукопис.

''Тешко је то своје рођено чедо предати огњу и гледати како пламен прождире листове, које је исписала младалачка воља и племенита амбиција. Ставио сам га у фиоку, на дно, испод многих других хартија, а извадио сам из фиоке чист табак хартије да друго што почнем писати.''

Пролазиле су године, ''Сумњиво лице'' је мирно дремало у радном столу. Уместо Шапчанина, управник позоришта је Никола Петровић. Нови закони су омогућили већу слободу изражавања. Наш Бен Акиба опет окушава срећу. Нови управник се слатко исмејао, честитао писцу али и вратио рукопис уз речи да је стар да иде у затвор. Нушићу је јасно да о потпуној слободи изражавања још мора да се сања. ''Сумњиво лице'' се враћа у фиоку.

Нушић 1900. године постаје управник већ поменутог позоришта. Брише прашину са комада, ишчитава. 

''Сто управнички велики, простран, на столу акта, на актима нумере, звонце, па фотеља и на зиду, иза мене, краљева слика у богатоме раму. Улази у канцеларију позоришни чиновник и доноси акта на потпис акта са државним жигом, потпис под штамбиљом утиснутом титулом - и све то, и све око мене, ствара у мени неко званично расположење, ствара једну нарочиту, канцеларијску атмосферу и исправљам се некако у фотељи иза које, а над мојом главом, виси у дебелом раму слика Његовог Величанства Краља. Читам комад, читам, и кад наиђем на реч "династија", окрећем се око себе и погледам обазриво у слику Његовог Величанства Краља. Читам даље, читам га седећи заваљен у управничкој фотељи и, боме, кад сам дочитао до краја, учини ми се сасвим другачији но што ми се чинио кад сам га читао код куће, као писац. И најзад, кад сам га прочитао још једанпут, деси се оно што се морало десити. Устајем са фотеље, дижем са стола рукопис и враћам га себи као писцу, а разуме се, пропраћам то све овим мудрим речима: 

- Драги мој господине Нушићу, носите ви овај рукопис кући. Леп је комад, добар је комад, ја вам чак и честитам на њему, али носите ви то кући, јер не бих био рад да се нађе овде, у мојој управничкој фиоци.

- Али, забога - покушавам ја, Нушић писац, да се буним - раније управе разумем... али данас... па онда ваша тежња да приновите репертоар...

- Све је то тако... да, тако је - одговарам ја, Нушић управник - али ја вам као ваш искрен пријатељ, и у интересу ваше будућности, саветујем, носите овај рукопис кући. Ви сте млад човек, па треба да ме послушате!

Овај сам разговор водио, погледајући у велико огледало, које је било према моме столу и у коме је, преда мном, седео погружен писац Нушић. Да бих га умирио, ја направих једну компилацију из некадање беседе Шапчанинове и одржах један дуг говор, те једва најзад успех убедити онога у огледалу да узме рукопис и да га однесе кући, и остави на његово старо место, на дну фиоке, под дебелим свежњем других рукописа.''

 И таман када помислимо да је ово крај наше приче, живот се потруди да не буде тако. Први светски рат затиче породицу Нушић у Скопљу, Бранислав је управник позоришта. Бирајући рукописе које ће спаковати и понети у збег према Албанији, Бранислав поново наилази на ''Сумњиво лице'' и убацује га у кофер. У Приштини, одакле се ишло пешице до Призрена, морао је да смањи пртљаг. Одлучује да жртвује неке рукописе, оставља их у кући у којој су боравили током паузе у повлачењу. 

"Иди, бедо!"- мислио сам бацајући га. - "Нисам био кадар пренети те преко позорнице, а где ли бих био кадар пренети те преко Албаније?"

Крајем 1918. године пробијен је Солунски фронт, Србија је ослобођена. Избегли народ се враћа кући. Нушић стиже до Скопља. Сазнаје да су Бугари претресали српске куће и спалили његова дела, али да су рукописи које је немарно оставио у Приштини - сачувани! Нушићева жена се вратила у Приштину и случајно срела Арнаутина у чијој су кући становали: ''Ама, госпођо, да свратите до мене. Кад сте побегли одавде, побацали сте неке хартије, а ја покупио и сачувао.'' Даринка сврати, узе и донесе супругу ''Сумњиво лице''. 

Комедија се по четврти пут нашла у пишчевој фиоци. Само што овај пут није ништа могло да јој стане на пут. Премијерно је изведена 29. маја 1923. године. 

Књижевни род: драма

Књижевна врста: комедија у два чина

Тема: корумпирано стање државних чиновника у Србији и утицај династије Обреновић

Време радње: крај 19. века, владавина династије Обреновић

Место: непозната варош у Србији

Ликови: Јеротије Пантић, Анђа, Марица, Вића, Жика, Милисав, Таса, Ђока, Алекса Жуњић, газда Спаса, газда Миладин, Јоса

''Сумњиво лице'' на кинеском језику

https://sites.google.com/el-skolasvetisavabp.edu.rs/lektira/8razred/sumnjivo-lice