''Ромео и Јулија'' Вилијем Шекспир

О Шекспировом животу се мало зна. Пошто је крштен 26. априла 1564. године, претпоставља се да је рођен три дана раније. Тај датум је прихваћен јер је на исти датум, 23. априла, Шекспир преминуо. Рођен је у трговачком граду Стратфорду. Вилијем је био треће од осморо деце, а први син.

Шекспиров отац Џон био је продавац белих кожних рукавица за господу. Временом се довољно обогатио и стигао до положаја данашњег градоначелника. Живели су у Стратфорду.

Нема поузданих доказа да је Вилијем завршио неку школу, али верује се да јесте. Довољно да научи мало грчког и латинског.

На брзину се оженио 1582. године. Ана Хатавеј је била осам година старија од њега и већ трудна када је брак склопљен. Ћерка Сузан рођена је шест месеци касније. Имали су троје деце. Близанци Хамнет и Џудит рођени су три године касније. Хамнет, син јединац, преминуо је у једанаестој години.

Информација о Шекспировом животу нема до 1592. године. Тада се помиње као познат глумац и драмски писац. Сазнајемо да живи у Лондону, сам. Постаје члан позоришне трупе лорда Стренџа. Објављује прва дела у стиху. О њему постоје разне приче, многи и данас сумњају да је аутор својих дела. Као сувласник позоришта ''Глоуб'' у Лондону довољно се обогатио да издржава своју породицу у Стратфорду и да им обезбеди најскупљу кућу.

Многима је нејасно зашто се у пуној списатељској снази вратио у родни град и престао да пише. Био је немаран према својим делима, није их објављивао. Од тридесет седам драма, за његовог живота објављено је само осамнаест. То можемо објаснити и чињеницом да у то време драме нису сматране књижевним делима у правом смислу те речи. Драмски текстови су били власништво глумачке трупе, а не писаца. Тек 1623. објављују се Шекспирова сабрана дела.

Није поуздано од чега је преминуо. Последње године је провео са породицом, преминуо је на свој 52. рођендан. На надгробној плочи пише: ''Проклет био свако ко се дрзне да му оскрнави земне остатке!''

Занимљивости о писцу: Постоје више од 83 начина да напишете презиме Шекспир. И сам писац је имао проблема са својим презименом, потписивао се на бар шест начина.

Није плаћао порез али је позајмљивао новац другима уз камату. Често је и тужио дужнике како би извукао новац.

Сваке године око милион људи посети Шекспирово родно место.

ДЕЛА: ''Ромео и Јулија'', ''Хамлет'', ''Отело'', ''Магбет'', ''Краљ Лир'', ''Млетачки трговац'', ''Сан летње ноћи'', ''Укроћена горопад'', итд.

Занимљивости о позоришту:

Дворишта лондонских крчми некада су служила за извођење представа.

Женама није било дозвољено да се баве глумом. То се сматрало непристојним. Женске ликове тумачили су дечаци или младићи.

Позоришта су често позајмљивала костиме од правих племића, пазили су да их не оштете јер су били скупоцени.

Позорница није била наткривена, под би био клизав ако падне киша.

Глумци би често играли приватне представе за племиће или краљицу Елизабету.

Сваког дана се играо други позоришни комад. На репертоару је било четрдесетак представа. Сваке године се играло петнаестак нових представа, уз старе. У неким комадима глумци су играли више улога, морали су да памте бар педесет текстова. Неки и око сто. Дешавало се да глумац изађе на сцену а да не зна текст јер није имао времена да га прочита. Зато су шаптачи (суфлери) били од велике користи.

Позоришне трупе су плаћале писце да им напишу било какав комад. Текст сваког комада (сценарио за представу) мора да прође цензуру како би се утврдило да у њему нема ничега што би увредило краљицу.

Ако представа доживи велики успех, њен текст постаје изузетно вредан. Чува се под кључем како га супарничке трупе не би украле.

Позоришта су се затварала током великих епидемија куге. Позоришне трупе би постајала путујућа позоришта.

Реклама је била веома важна. Цела глумачка трупа би парадирала улицама, правећи велику буку и привлачећи пажњу. Глумци нису смели да изводе представу без дозволе градоначелника.

''Глоуб'' театар настаје на јужној обали Темзе, у лондонском насељу Бенксајд. Глумци (међу њима и Шекспир) улажу новац у ново позориште и постају сувласници. Људи су плаћали пени за стајање близу позорнице, два пенија за место на галерији и три за добра тапацирана седишта.

Људи у партеру су гађали глумце чиме стигну ако им се не свиђа представа.

Ако се са десне стране позоришта вијори застава, биће представе. Понекад би се отказивале због лошег времена, застава је била знак. Црна застава означавала је приказивање трагедије, бела комедије а црвена историјски комад. Почетак представе оглашаван је звуком трубе.

Глумце, који су играли богове, спуштали су са галерије у дрвеном котуру, како би дочарали силазак са неба.

Шпијуни из конкурентског позоришта записивали би текст нове Шекспирове драме током извођења. Друго позориште би мало изменило текст и након неколико дана лошију верзију одиграло као оригиналан комад.

Представа ''Хенри Осми'' 1613. године. Сцена у којој краљ и свита долазе на гозбу, прерушени у пастире. У знак поздрава краљу чује се пуцањ топа. Након неколико минута, публика схвата да је варница пала на сламнати кров. Позориште гори. Почиње евакуација на само два излаза. Срећом, само један човек је повређен, запалиле су му се панталоне. Нажалост, позориште је изгорело до темеља, у року од два сата. Глумачка трупа не одмара, почиње обнова. Позориште је поново отворено 1614. године.