Словенске богиње

 ВЕСНА

Богиња пролећа и првог светла. Њено име и значи пролеће, светлост, свитање. Она влада априлом, који се некада звао Цветен или Лажитрава. Весна је богиња почетка. 

Дуга златна коса украшена је пролећним цвећем. У појас беле хаљине заденуто је зелено биље. 

У њену част се певају песме вјосњаки.

Удварала су јој се Стрибог, господар ветрова, и Јаровит, бог пролећног изобиља и раста.

Стрибог доноси Весну (пролеће) на својим рукама крилима топлог ветра.

ЛАДА

Лада је заштитница љубави, брака, жетве, летњих плодова. Ова богиња представља месец јул. Њена распуштена коса боје жита украшена је пољским цвећем. 

Кад сватови прелазе преко моста, невеста застане и баци новчић у воду. На овај начин приноси жртву Лади за срећу и слогу у браку.

Девојке или девојчице у кругу играју у Ладину част. Код Срба се та игра звала краљица, а код Руса царица.

Песме у њену част певају се од марта до јула, до сазревања класја. За Ладу се везује мирно летње небо са звездама и Месецом.

Ладување је старо гатање. Девојке гледају у воду која је ћутке захваћена. Вода мора да преноћи под звезданим небом. Док гатају, певају песму са припевом ''Тај-Лад''.

ЖИВА (СИВА)

Богиња септембра. Богиња славља и здравица. Чува плодност природе, брине о судбини деце, везује се за потомоство. Заштитница шуме, шумска мајка. За њу везујемо и месечину, ратарске послове, удварање, склапање бракова. Научила је људе да сеју и жању.

Лепа девојка, риђе густе косе, са венцем винове лозе на глави. Њен храм је виноград. Жртвовани су петлови у њену част. У њену част се трећег дана по рођењу детета меси ''богородична'' погача. Преко ње се стављају поклони (кошуљице, чарапице и новац). Погача се ломи над дететовом главом.

Верује се да данашње здравице потичу из обреда у њену част (Живели! Жив и здрав био! Жив био својој мајци!)

Чува је Световид, бог рата и победе.

БАБА (Златна Баба или Морана)

Богиња смрти, плодности, почетка живота. Различите су информације о њој, као и њена имена. Златна Баба или Стара Мајка представља небо и живот. Морана представља Доњи свет и смрт. 

Морана влада светом мртвих Нав. Баба влада зимом. Бабин симбол је орах. Он прима душе из Нава. У ораху живе сене предака. Задржан је обичај да млад човек не сме да сади орах, већ само старац.

Орах је свето дрво, веза са подземним светом. Зато људи избегавају да га секу. И данас се орах користи у обредима у славу мртвих (жито при сахрани).

Јавља се и као Баба Јага, вештица и непријатељ људи, посебно деце. Домаћица звери и Доњег света, мајка змија. Њом су Стари Словени плашили децу.

Жива

Морана