Словенска митологија (занимљивости)

Словени су били благо и мирољубиво племе, бучни и весели, гостопримљиви, кажу и риђокоси. Снажни и лепо грађени, волели су воду, песму, вино а нарочито светло и ватру. Нису били освајачи, бавили су се земљорадњом и сточарством. Тражећи боље услове за живот и плодно тле, племе се раздвојило на три стране. 

Дакле, ми припадамо јужнословенској групи народа.

Као и сви народи, и Словени су имали своју митологију. Мит наших предака називао се КАЖА.

О словенским боговима ћемо говорити посебно. Данас неко верује у Деда Мраза, ванземаљце, а сада ћемо издвојити најзанимљивија размишљања и веровања Старих Словена.

• Стари Словени су поштовали ласте. Нису дирали њихова гнезда јер се веровало да ластино гнездо под кровом доноси срећу. Са друге стране, песма кукавице је лош знак и несрећа. У јужној Русији се чак прави колач ластовчек у част првих ласта.

• Нова година се рачунала од првог пуног месеца мартовске равнодневнице. Лето почиње у марту, зима у октобру. Зима је повезана са смрћу пошто су хладноћа и недостатак хране изазивали болести смрт.
• Многи богови нису имали храмове, људи су се молили поред извора, луга, винограда, испод храста, поред ватре.
• Ватра се увек налазила у центру села, гасила се само за време ратовања. Паљена је након победе.
• Три виле које су прорицале судбину тек рођеним бебама звале су се Суђаје. Прва је била стара и љута, обучена у црно и желела је смртни исход. Друга, блажа, даје живот али под условом да дете буде бледо, болешљиво или са неком телесном маном. Њена боја је жута. Трећа пророчица је млада, лепа, добра, обучена у плаво и ублажава жеље својих сарадница. 
• Господарчићи су добри кућни духови. То је врста вилењака која се окупља око огњишта. Важно је напоменути да се ватра у кући никада није гасила. Задатак господарчића је да чувају ватру и кућу од злих духова. 
• Кукурикање петлова је добар знак. Страшна митолошка бића су се повукла у сан, тама је прошла и долази светло.
• Дивови су огромна зла бића, наоружана камењем. Веровало се да су их рађале виле, док су им очеви били обични људи.
• Змај је позитиван јунак у нашим кажама. Чувао је усеве од непогода које су изазивале але. Змај представља добро, ала зло. Змајеви су се често заљубљивали у младе девојке које су морале струком босиљка да их одбијају.  
  
  
  
• Але уништавају усеве непогодама. Људи не могу да их виде. Ова митолошка бића у глуво доба ноћи вечерају на раскрсницама. Ако се случајно нагази њихова софра (трпеза), несрећнику се не пише добро. Због тога су наши преци избегавали ноћне шетње, заобилазили су раскрснице.  

  

  
  
• Словенски богови су имали више задужења и занимања.
• Словени су поштовали Месец, сматрали су га Сунчевим братом.
• Веровали су да су звезде закуцане ексерима за небо. Мирне звездане ноћи доносиле су спокој и миран сан, плашили су се олуја и непогода (сетимо се безобразних ала).
• Храст је заштићено и свето дрво, сматран је и храмом.
• Митови (каже) су били начин да се објасне дешавања у природи и животу. Како су Словени објашњавали краће дане или ноћи? Бог држи два клупчета вунице у руци, црно и бело. Кад је дан дужи, дебља бело клупко и обрнуто.
• Вук се сматра демонском животињом. Због тога су се обележавали посебни, такозвани ''вучји дани''. Тада жене не раде са вуном. Реч вук се не спомиње тим данима, а поготово не ноћу, како се зло не би призвало.
• Уторак је срећан дан, тада све иде од руке.
• Стари Словени су тумачили дугине боје на свој начин. Црвена представља вино и грожђе, наранџаста наранџу, жута пшеницу, зелена траву, плава једну биљку из прапостојбине, а љубичаста љубичицу.
• Сваки словенски бог се везује за одређени месец у години: Сварог (јануар), Стрибог (фебруар), Баба или Морана (март), Весна (април), Јаровит или Јарило (мај), Световид (јун), Лада (јул), Перун (август), Жива или Сива (септембар), Велес (октобар), Радгост (новембар) и Воден (децембар).