Српски народни обичаји

Вук Стефановић Караџић годинама је сакупљао информације о народним обичајима и веровањима. Ово народно благо се до тада преносило само усменим путем. Све оно што је сакупио унео је у књигу ''Живот и обичаји народа српскога''. Дело није стигао да објави за живота. Вук је умро 1864. године, а књигу је објавила његова породица у Бечу 1867. године. Вук описује обичаје у животу српског сељака или варошана, као што су рођење, крштење, свадба, смрт. Забележио је и нека веровања, легенде, песме и приче које прате народни живот.

СЛАВА, позната још и као крсно име/ крсна слава, српски је народни и црквени обичај. После Васкрса и Божића, слава је трећи најважнији породични празник, увек повезан са даном одређеног хришћанског светитеља. Представља знак препознавања и идентификације. То је јединствена форма породичне традиције код Срба, везана је за култ предака породице. Крсна слава налази се у Националном регистру Нематеријалног културног наслеђа Србије, а 2014. године је уписана и на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства.