Прву песму објавио је под туђим именом, и то женским. Рајка Токић. Мало због почетничког страха, а мало јер се надао да ће тако привући пажњу члана редакције ''Пионирских новина'', Бранка Ћопића, који је био наклоњен нежнијем полу. Успео је, али зато што је песма била добра.
Смишљао је песме и слогане за рекламе. На пример, реченица ''Еурокрем - за генерацију која расте'' искочила је из Душковог пера.
Као члан редакције и преводилац са француског језика, дао је имена јунацима стрипа ''Талични Том''.
Онај Брана, који је у песми гумицом обрисао страшног лава, у ствари је Душков рођени брат.
Ужасно се плашио паса. Волео је да прича о књигама, деци, спорту. Био је велики навијач Партизана, чак је написао и књигу о омиљеном клубу.
Стално је сакупљао ситнину, чувао је у празним футролама разних диплома и чашама, а онда тај ситниш делио пријатељима за биоскоп или чоколаду.
Научио је Бору Ђорђевића, певача групе ''Рибља чорба'' да пише посвете у књигама. Кратко и јасно, без претеривања.
Током снимања једног дечјег новогодишњег програма био је баш нерасположен. Политичарима су сметали његови афоризми. Да би га орасположио, редитељ је позвао децу да скандирају ''Волимо те, чика Душко''. Око 5000 дечјих грла је загрмело халом ''Пионир''. Чика Душко је био толико ганут да је почео да плаче.
Након укидања емисије ''Београде, добро јутро'', почео је да губи килажу и све теже је говорио. Болела га је неправда. Умро је неколико месеци касније.
Аутор је текста који матичар чита младенцима током венчања.
''А брак се уређује законом само онда када не може другачије. Због тога не дозволите да вам закон уређује брак. Уредите га сами, лепше и хуманије него што било који закон то може да предвиди....''
Писао је сценарио и песме за култну дечју емисију ''На слово, на слово''.
Уређивао је часопис ''Полетарац''.
Колики је траг овај писац оставио, говори и чињеница да једно позориште носи име по њему.
''Зашто сам писао за децу? Можда из кукавичлука, људског и интелектуалног. Мање сам се плашио деце него одраслих, и мање писаца за децу него оних других. Можда и због тога што писање за децу и није право озбиљно писање, већ један вид доколичарског поигравања. Нешто онако, лево и необавезно. Или зато што је прави разговор са децом увек искренији, једноставнији и мање претенциозан од писања за одрасле. Можда и због тога што нисам емоционално и интелектуално одрастао, што сам био слаб и лењ да се мичем и померам.''
Извор: Блиц жена
Коментари
Постави коментар