Народна поезија

 Народну поезију делимо на:                                            

1. лирске песме
2. епске песме
3. епско-лирске врсте

Вук Караџић 1814. године објављује прву збирку народних песама ''Малу простонародну славеносербску пјеснарицу''.

Вук врши класификацију народне поезије на:
1. женске пјесме - лирске песме
2. мушке/јуначке пјесме - епске песме
3. пјесме на међи - епско-лирске песме



Народне лирске песме (женске)

Људи су исказивали своја осећања уз рад, игру и певање. Исказују лична и колективна осећања: радост, тугу, љубав, чежњу, срећу. Немају радњу и догађаје. Оне су кратке, сажете, богате мотивима.

1. Обредне песме
2. Посленичке песме (песме о раду)
3. Бајалице (басме)
4. Религиозне (верске) песме
5. Љубавне песме
6. Обичајне песме
7. Шаљиве песме
8. Митолошке песме
9. Породичне песме

Народне епске песме (мушке, јуначке)
Певале су се уз гусле. Говоре о јунацима и биткама. Имају радњу, догађаје, сукобе, подвиг, јунаке. Одликује их приповедање и описивање. Догађаји су од општег значаја за народ. Јунак је изнад обичног човека. Ове песме чувају понос и достојанство народа, негују слободарски дух. Имају устаљени почетак и крај, исти начин и ред излагања, употребу сталних епитета.
Разликујемо песме кратког стиха (десетерачке) и песме дугог стиха (бугарштице).
На основу теме, деле се на ИСТОРИЈСКЕ и НЕИСТОРИЈСКЕ.
Историјске песме делимо на:
1. песме старијих времена (о Немањићима, Мрњавчевићима, Марку Краљевићу, косовским јунацима, Бранковићима, Црнојевићима, Јакшићима)
2. песме средњих времена (о хајдуцима и ускоцима)
3. песме новијих времена (песме о ослобођењу Србије и Црне Горе)
Можемо их делити и по циклусима: преткосовски, косовски, циклус песама о Марку Краљевићу, покосовски, хајдучки, ускочки, циклус песама о ослобођењу Србије и Црне Горе

Народне епско-лирске врсте (на мјеђи)
Одликује их драмска напетост, лирска емотивност и елегичан (тужан) тон. Пева се о догађајима у трећем лицу, радња је прожета осећањима. Јунак води унутрашњу борбу. Разликујемо баладу и романсу.

Коментари