Рођен је у Шибенику 12. септембра 1852. године, у српској трговачкој породици. Завршио је Учитељску школу. До прелаза у Црну Гору, 1881, он је учитељ у разним далматинским селима и наставник Српске поморске закладне школе у Србини код Херцег Новог. У Црној Гори је био наставник гимназије, надзорник школа, уредник службених новина и наставник кнежеве деце. Путовао је у Милано и Париз као вођа једне групе црногорских младића који су одлазили на школовање. Том приликом је у Паризу остао неколико месеци. У Србију прелази 1887. године (најпре у Зајечар, а потом у Београд), где ради као наставник гимназије и чиновник пресбироа.
Матавуљ је један од најизразитијих представника српског реализма. РЕАЛИЗАМ је књижевни правац чији је циљ да прикаже стварност реално, без улепшавања, објективно.
Симо је писао приповетке, романе, драме, аутобиографску прозу, преводио је са француског језика. Описивао је живот далматинског села у приповеткама ''Пилипенда'', ''Поварета'', '''Ошкопац''. Најпознатија дела: ''Из Црне Горе и Приморја'', ''С мора и с планине'', ''Београдске приче'', ''Бакоња фра Брне'', ''Биљешке једног писца''.
Био је први председник Удружења књижевника Србије.
У ''Биљешкама једног писца'' на духовит начин приказује своје авантуре са Лазом Костићем у Црној Гори. Костић је имао обичај да џогира по црногорским голетима, на опште запрепашћење мештана, а Симо му је правио друштво како неко не би помислио да Лаза јури ''као махнит'' јер је нешто украо.
''Пилипенда''
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка
Приповетка је епска прозна врста средњег обима у којој се приповеда о једном догађају са више ликова.
Тема: унијаћење Срба у Далмацији
Српски народ је често био изложен притисцима и угњетавањима. Од њега се тражило да се одрекне своје вере, језика, славе, обичаја. Овај проблем је посебно био изражен током турске и аустроугарске власти, нарочито у далматинским крајевима. Аустроугарске власти су тражиле да Срби напусте православну веру и пређу у католичку. Процес се одвијао постепено, они који би поклекли под притиском морали су да признају врховног поглавара католичке цркве, уз дозволу да и даље негују своје обичаје. Многи су пристајали због обећаних повластица. Били су уверени да ће овај зулум кратко трајати и да ће се вратити својој вери. Неки су тај чин сматрали и издајом. Овај процес назива се УНИЈАЋЕЊЕ.
Форме приповедања: ентеријер, екстеријер, портрет, дијалог, нарација.
Јован Дучић о Матавуљу: ''Његов таленат био је шири од свих оних сувремених (писаца) који су имали и више славе и више читалаца...Из разговора с њим видело се сваком приликом да је познавао све новитете и да је био у току каријере и најмлађег писања на страни. А то је, као што знате, тако редак случај код нас, где се говорило да треба певати као што пева птица. У овом погледу Матавуљ је био један од најређих људи међу нама.''
Квизови
Коментари
Постави коментар